Peta beogradska gimnazija ponovo je u blokadi. Razlog je isti, direktorka u v.d. statusu Danka Nešović. Zahtevi su jednostavni – smenjivanje Danke Nešović, izbor novog direktora iz redova kolektiva, formiranje Školskog odbora i vraćanje na posao svih nastavnika koji su predavali u toj školi, a nije im produžen ugovor.
Blokade srednjih škola bile su na nišanu vlasti tokom prošle školske godine uz navode da predstavljaju političku manipulaciju decom. Slično je ponavljano i za blokade fakulteta, ali sa srednjim školama je to targetiranje bilo jasnije i dalekosežnije. Pitanje „ko uvodi politiku u srednje škole“ ponavlja se i danas. U emisiji Debata na televiziji Insajder emitovanoj u četvrtak 16. oktobra, to pitanje je postavljeno više puta. Da pokušam da odgovorim najjednostavnije moguće. Politici jeste mesto u školama, kao i na fakultetima. U obrazovnim ustanovama se formiraju budući građani i građanke koji bi trebalo da imaju neophodne informacije kako bi mogli da budu aktivni učesnici i učesnice života u svojoj državi. Što se tiče stranačke politike, i tu je odgovor jednostavan. Stranačka politika je uvedena u škole 2018. godine kada je promenama zakona uvedeno da direktore škola imenuje ministar prosvete. Tačnije, tada je stranačka politika u školama legalizovana.
Učesnici debate na Insajderu podeljeni su po pitanju blokade srednjih škola i fakulteta. I sama smatram da je trebalo odustati od blokada, odnosno promeniti vid borbe kada je postalo očigledno da je vlast spremna da završi školsku godinu na papiru, da je spremna da pusti škole i fakultete niz vodu. Moje je uverenje da je takav odnos prema obrazovanju dokaz koliko je ono vlasti „bitno“. Ne samo ovoj vlasti. Urušavanje obrazovanja nije počelo onog trenutka kada je Ivica Dačić odlučio da se prikloni Nikoliću i Vučiću. Njihove metode su manje prefinjene pa su i očiglednije. Obrazovanjem koje se fokusira na proizvodnju radnika i radnica, koje forsira prirodne nauke uz aktivno uništavanje društvenih nauka, bilo koja vlast dobija građanstvo kojim će lako upravljati. Dobija građanstvo bez građanske svesti. Ne čudi da se filozofski fakulteti, oni na kojima se pre svega uči da se misli, nalaze na najvećem udaru vlasti. Dakle, vlastima je obrazovanje bitno.
Dolazimo do najvažnije lekcije koju je trebalo da naučimo u toku školske 2024/2025 godine. Jedino zajedničkim delovanjem može da se postigne nešto, bilo šta. Ali nam ta lekcija izmiče. Naučimo je, pa je zaboravimo. Kao da pred svaki protest, blokadu ili skup naučimo gradivo napamet, pa sve iščezne do narednog puta. Moć ove vlasti leži u tome da nas drži razjedinjenima. Radnici sa jedne strane, prosvetari sa druge, opozicionari izopšteni, intelektualci skrajnuti. Slažem se sa Bobanom Stojanovićem koji navodi da nam je studentski pokret vratio nadu u mogućnost promene. Iznenađena sam jer deluje da mu nije jasno kako i zašto se to desilo. Zajedništvom su nam vratili nadu. Prihvatili su podršku prosvetara i time poništili decenije urušavanja tog zanimanja. Nestale su optužbe da se prosvetari bore samo za svoje plate. Videli smo ih, zajedno sa studentima, u borbi za bolje društvo.
Onda su odbili podršku opozicionih stranaka. Da li je sa opozicijom moglo da se desi isto što i sa prosvetarima? Možda, ali to je sada u domenu spekulacije. Svakako odgovor nije podržavanje dominantnog modela protiv koga se valjda borimo. Stojanović kao glavni argument protiv saradnje studentskog pokreta sa opozicijom navodi da su oni trenutno najdominantniji politički akteri. I kao takvi, kako zagovara Stojanović, treba da nameću pravila igre. Isto kako radi i SNS. Uverena sam da bi svi imali koristi od izučavanja feminističkih autorki. Odri Lord je davno rekla: „Gospodarev alat nikada neće srušiti gospodarevu kuću.“ Ne možemo apsolutno preuzeti modele ponašanja antidemokratskih kriminalnih vlasti i nadati se da ćemo nakon pobede izgraditi demokratsko društvo.
I evo nas kod najvažnije lekcije koju nismo ni naučili. U državi koju vode kriminalci, ne može se pozivati na poštovanje zakona. Kriminalci na vlasti donose zakone koje mogu da zloupotrebljavaju. Ako se vratimo na v.d. direktorku Nešović, sve u vezi njenog slučaja je do skoro (status v.d. direktora bi trebalo da traje najduže 6 meseci) bilo u skladu sa zakonom. Ukoliko je zahtev da se poštuju zakoni, onda pobuna protiv nje nema smisla. Takođe, trebalo bi da se upoznamo sa zakonima. U Debati je Aleksandar Markov, nekadašnji predsednik Foruma beogradskih gimnazija, izjavio da blokade škola nisu rešenje, i da bi trebalo da se omogući onima koji žele da idu u školu da idu. Da oni koji su spremni da podnesu žrtvu i dobiju neopravdane izostanke učine tako jer ih po zakonu nije moguće izbaciti iz škole zbog neopravdanih izostanaka. Ovo na žalost nije tačno. Po članu 86 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za težu povredu obaveza učenika, učenik srednje škole može biti kažnjen isključenjem iz škole. U težu povredu obaveza učenika spada i neopravdano izostajanje više od 25 časova u toku školske godine.
Evo nas u novoj školskoj godini. Školska 2025/2026 godina prividno je počela uobičajeno. Međutim, procesi koji su pokrenuti prošle školske godine nisu završeni. Lekcije nisu naučene. Imamo novu šansu, koju ne bi trebalo da propustimo.
Peščanik.net, 18.10.2025.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
