Institut za modeliranje širenja bolesti iz Sijetla, kojeg finansira Bil Gejts, procenio je da očekivani broj smrtnih slučajeva usled korona virusa u dva okruga u SAD sa oko tri miliona stanovnika može značajno varirati u zavisnosti od intenziteta mera za smanjenje društvenih kontakata. Bez ograničavanja društvenih kontakata može se očekivati 400 smrtnih slučajeva do prve nedelje aprila, sa 25 odsto ograničenja – 160, sa 50 odsto – 100, a sa 75 odsto ograničenja društvenih kontakata – samo 30 smrtnih slučajeva. Da li ovakve projekcije vrše i nadležne službe u Srbiji? Ako ne – zašto ne. Ako da – zašto se ne saopštavaju njihovi rezultati. Pribojavamo se da je razlog jednostavan – ni Batut, ni BIA, ni Vlada ne raspolažu potrebnim znanjima. Prespavali su digitalnu revoluciju o kojoj sanja Brnabić, a sva pamet je otišla u privatni sektor ili u inostranstvo. Nema tih matematičara, programera i epidemiologa koji bi, uz pomoć „rudara podataka“ (data miners) i analitičara velikih skupova podataka (big data analysts) zavrnuli rukave, razvili modele (ili primenili već postojeće) i dali projekcije rizika. O poznavanju teorije haosa prema čijim pravilima se odmotava klupko epidemije da i ne govorimo.
Zbog mutiranog virusa prehlade i naših mutiranih vođa, životi naših bližnjih danas vise o koncu. Njega ispreda najsmešniji predsednik na svetu na osnovu procene nimalo smešnog ministra odbrane Vulina. Kralj drame će od sada živeti 24 časa u našim TV aparatima, ne bi li na jesenjim izborima prebacio normu od 48 odsto. Uostalom, to je recept isproban tokom poplava; samo se setite prenosa uživo: „Šabac ne sme pasti!“ Deliće milostinju penzionerima ne bi li preživeli još koji mesec. Mimo ustavnih ovlašćenja predsedavaće nekakvim štabom za pomoć privredi kako bi sačuvao svoje tajkune. Zarobiće sve što u Srbiji još nije zarobljeno. Aktiviraće naprednjačke patrole da uteruju narod u strah i izolaciju. I zvanično je proglasio vanredno stanje u kojem živimo već osmu godinu, rečima: „velika je bitka pred nama“. Jasan eho Miloševićevih reči („nalazimo se u bitkama i pred bitkama“).
Svojevremeno smo se podsmevali SNS-u kako tobože pokušava da osvoji vlast sedeći na stiroporu, jer zna da nije sposoban da vlada. Kakva greška! Itekako ume da vlada, ali ne i da upravlja. Jedno je napraviti auto-put i obezbediti dovoljno zlata, brašna i ulja. Ali sasvim druga vrsta posvećenosti i inteligencije je potrebna da bi se zemlja sačuvala pred naletom haosa. Umesto toga, doveli su svoje i na mesta lekara i državnih sekretara. Krajnji rezultat višegodišnjeg stvaranja zombi institucija sada ćemo svi iskusiti na svojoj koži. Pred naletom korone proširiće se sve pukotine srpskog društva. Koliko smo puta tokom proteklih godina molili da se povećaju budžetska izdvajanja za zdravstvo, da se krene sa reformom radnog zakonodavstva, da se poveća broj usluga socijalne zaštite za starije. Ma kakvi. Zbog toga pitamo predsednika, Vladu i Narodnu skupštinu:
Da li će borba protiv epidemije korona virusa biti vođena uz poštovanje dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih ljudskih sloboda, kako to propisuje član 3 Međunarodnog zdravstvenog pravilnika Svetske zdravstvene organizacije?
Daleko bilo da do toga dođe, ali – po kojim kriterijumima bi se u haosu vršila trijaža pacijenata koji moraju da budu priključeni na respiratore? Kakve će šanse imati, recimo, nepokretna, siromašna i lica romske nacionalnosti u odnosu na brze, bele bogataše koje godinama potencira društvo skrojeno po meri naprednjaka?
Šta je učinjeno da se smanji učestalost bolničkih infekcija, jer je prema podacima za 2018. svaka četvrta epidemija nastala unutar zdravstvene ustanove, i to najčešće na odeljenjima intenzivne nege? Da li je čuvanje bolnica od strane vojske delotvornija mera za sprečavanje bolničkih infekcija u odnosu na preporučeno „striktno sprovođenje mere prevencije i suzbijanje bolničkih infekcija propisanih Pravilnikom za sprečavanje, rano otkrivanje i suzbijanje bolničkih infekcija od strane svih zaposlenih osoba u zdravstvenim ustanovama“? Koliko je zaposlenih obučeno za sprovođenje ovih mera u prošloj godini?
Da li će Vlada hitno pripremiti nacrt nove Strategije o starenju, bez koje su naši roditelji, naši stariji, ostali još 2015. godine? I pre toga obavestiti javnost o sprovođenju istekle strategije, a naročito cilja koji se odnosi na procenjivanje aktuelnih i budućih potreba porodica starijih lica za uslugama zaštite i pripadajuće aktivnosti koja glasi: „Analizirati i pratiti epidemiološke trendove, uključujući osobenosti morbiditeta i mortaliteta populacije lica starijih od 65 godina, na lokalnom i republičkom nivou“?
Da li se planiraju hitni namenski transferi lokalnoj samoupravi za uspostavljanje usluga socijalne zaštite za starije, budući da je povećanje broja korisnika sistema socijalne zaštite u periodu 2014-18. „kao posledica ekonomskih teškoća“ najveće u starosnoj kategoriji od navršenih 65 godina starosti, i to za čak 20,4 odsto?
Da li je procenjeno koliko zaposlenih je u riziku da ostane bez radnog mesta? Da li je u planu stvaranje fonda solidarnosti za njih po ugledu na neke članice EU?
Da li će Vlada hitno usvojiti predlog izmena i dopuna Zakona o radu kako bi se na celovit način propisali fleksibilni uslovi rada, poput rada od kuće? Ili će uredbom o merama za vreme vanrednog stanja obavezati sve poslodavce da omoguće svojim zaposlenima rad od kuće, bez umanjenja zarade i drugih prava? Ili će čak da obezbedi iz budžeta naknadu zarade za zaposlene koji će biti sprečeni da rade zbog toga što moraju da školuju decu kod kuće i dostavljaju namirnice starijim srodnicima?
Kada oni oko predsednika grakću „solidarnost“, zapravo misle na sabornost iza njegovog lika i dela. Kada kažu stabilnost, zapravo misle na kontrolisani haos. Samo što su se svi zajedno preigrali. Da parafraziramo Ničea: ako se predugo zagledaš u haos, i haos će se zagledati u tebe.
Autor je saradnik Fondacije Centar za demokratiju.
Peščanik.net, 21.03.2020.
KORONA