Beograd, 10. mart 1991, foto: Srđan Veljović
Beograd, 10. mart 1991, foto: Srđan Veljović

Pa ako je vlast uspela da na ulicu istera tenk valjda će uspeti i da opoziciju istera na izbore.

Doduše, vlast za taj pravi tenk tvrdi da je on tek bezazlena maketa. Dok je za pravu maketu vešala tvrdila da je zazlena čak toliko da su istražni organi morali da se uključe u maniju gonjenja. Ili, po rečima ministra policije: „Kome to tenk preti? Vešala prete. Njihova poruka je bila ‘vešaće sve koji ne misle kao oni’“. Čime je ministar policije, kojeg je onomad do sudske tužbe povredila rečenica da mu je „dodeljena uloga da ispadne najgluplji“, sada hteo da ispadne – pronicljiv i vidovid.

No, ako je ovoj vlasti i lako da istera tenk na ulicu i tera po svome, izgleda da joj je ipak malo teže da opoziciju namami na izbore.

Pošto su neslavno propali nagovori sa okruglog pa na ćoše stola, u javnost je plasiran novi predlog – da se formira prelazna vlada u koju bi, do održavanja izbora, bila uključena i opozicija.

Ministar inostranih poslova, manjinski partner vlasti, odmah je rekao da se takve prelazne vlade formiraju samo kad je zemlja u ozbiljnoj političkoj krizi. Što naša jeste, ali ministar to negira i još tvrdi da su izborna pravila propisali demokrati pa, navodno, ne razume što im ona sada smetaju. I još navodnije ne razume – da nikome ne smetaju izborna pravila već da smeta kršenje i tih pravila i svih zakona ove zemlje.

U međuvremenu su se pojavili i nekoliki inostrani delegati i domaći nagovarači na izbore, pojavila su se istraživanja javnog mnjenja po kojima dve opozicione opcije sigurno ulaze u parlament, čak je i predsednik države rekao da bi voleo da se izbori ne bojkotuju (mada je rekao i da ga baš briga ako se i bojkotuju).

Ali je sada, na (sopstveni?) predlog o formiranju prelazne vlade, rekao svoj omiljeni turcizam: sikter, koji se u rečnicima normalnog sveta pojavljuje jedino u formi „kafa sikteruša“, kao sinonim za poslednju kafu koja se kuva pred odlazak gostiju.

U obilnim medijskim izveštajima sa istog partijskog skupa saznali smo i da predsednik države ima po jedno sikter za sve Srbe na Kosovu koji nisu na njegovoj Srpskoj listi, za sve koji podržavaju neke druge političare u, kako se odnedavno ponovo kaže na RTS-u, „južnoj srpskoj pokrajini“, za sve „albanske portale, Kvintu i sve koji podržavaju miljenike“.

Eto, a posle se svi nepredsednikovi ljudi žale da ih nema u medijima – a on ih svakodnevno pominje u svakom svom javnom nastupu.

Peščanik.net, 02.09.2019.

Srodni linkovi:

Saša Ilić – Made in Buđanovci

Vesna Pešić – Slika još jednog vukovarskog tenka

Ljubodrag Stojadinović – Tenkovska stadionska groznica

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)