Portreti Ahmada Kadirova i Vladimira Putina na fasadi zgrade u centru Groznog, Čečenija, Rusija, foto: Konstantin Novaković
Portreti Ahmada Kadirova i Vladimira Putina na fasadi zgrade u centru Groznog, Čečenija, Rusija, foto: Konstantin Novaković

Kaže Orbán – mi, Mađari, nismo mešana rasa i ne želimo to ni da postanemo. I dodaje: tamo gde su se Evropljani pomešali s neevropljanima, te zemlje više nisu nacije. Ali, šta su onda, Orbán ne kaže. Sve to on govori u kontekstu „velike zamene“. Čitalac zna, „velika zamena“ je naziv za zaveru da se belo hrišćansko stanovništvo Evrope i Sjedinjenih Država zameni nebelim muslimanima. Iza zavere stoje, a ko drugi nego – američke demokrate i levičari sa svojim evropskim istomišljenicima i saveznicima.

Orbán stoji na braniku bele hrišćanske Evrope i brani je… zaista, od koga je brani? Od pokvarenih Amerikanaca i njihovih sledbenika u Evropi, naravno. Šta još radi Orbán? On objašnjava da Ukrajincima ne sme da se šalje oružje. Kako bude stizalo oružje u Ukrajinu, Rusi će, kao odmazdu za vojnu pomoć Ukrajincima, liniju fronta pomerati prema Zapadu. Zato Evropa – Orbán misli na EU – umesto što pomaže Ukrajincima, mora stati između njih i Rusa i tako zaustaviti rat. Samo, ne kaže na koju liniju EU da stane.

Šta još radi Orbán? On se nada, iako to ne kaže glasno, da će na izborima u Italiji u septembru pobediti tamošnja desnica s Berlusconijem na čelu. Isto tako, Orbán se nada i Trumpovom povratku na mesto predsednika Sjedinjenih Država. Ne treba sumnjati, Orbán će navijati i za pobedu desnice i u Francuskoj… i tako redom. Ali, šta je nas briga za Orbána. Neka zbog njega strepe žitelji Mađarske. Neka administracija EU-a vidi šta će s ovim Putinovim čovekom u svojim redovima.

Samo što je Orbán i Vučićev (proverbijalni) najbolji prijatelj. Pa je sve što Orbán izgovori na umu i Vučiću. Zato je važno izbliza pogledati šta to zaista znači kada Orbán govori o mešanim rasama i čistim nacijama, te o „poželjnoj“ intervenciji u Ukrajini.

Termin rasa Orbán očigledno koristi u skladu s upotrebom tog termina u 19. veku i prvim decenijama 20. veka. Rasa se tada odnosila i na boju kože i na etničku pripadnost. Do danas, ta veza između dve samo na prvi pogled različite kategorije rase i (etnički shvaćene) nacije nije se prekinula. U mnogim svojim vidovima, rasizam i nacionalizam se sasvim preklapaju. Orbán to ubedljivo demonstrira. Kada se preklope rasa i etnija, nema mesta za modernu naciju – za naciju koja se sastoji od svih žitelja jedne države. Poreklo tu odnosi prevagu nad državljanstvom.

Kada razlikuje mešane rase od čistih rasa, i kada kaže da samo čiste rase mogu biti nacije, Orbán nije nacionalista, a njegova politika nije nikakav populizam ili iliberalizam: on je naprosto rasista i zagovara rasizam. Kao što je uostalom rasistički, jer je nacionalistički, i odnos ovdašnjih zvaničnika prema narodima susednih država.

U vezi s tim, kada Orbán stane uz Putina, on ne bira Istok spram Zapada, nego bira rasizam spram slobode i jednakosti. Jer, nema tu nikakvih homogenih geografskih odrednica poput Istoka i Zapada: reč je, naprotiv, o različitim skupovima vrednosti čijih pristalica ima na svim (geografskim) stranama. Ne ruši Putin u Ukrajini Zapad, kako se to kod nas mahom predstavlja (ne samo u režimskim medijima). On gazi jedan skup vrednosti da bi nametnuo drugi.

Taj drugi skup vrednosti neumorno objašnjava i promoviše upravo Orbán. Ni Putin, ni Orbán, a ni prosečan žitelj Srbije (ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja) nemaju problem sa Zapadom, ako na tom Zapadu, recimo, u Italiji imamo Berlusconija, u Francuskoj Marine Le Pen, a u Sjedinjenim Državama Trumpa. Što važi za Zapad, važi i za kapitalizam – nikakav problem Putin, Orbán, pa dakle i Vučić, nemaju s kapitalizmom, ako iza njega stoje države na čijem su čelu nabrojani političari.

Da je problem u Zapadu, ne bi Orbán u Budimpešti nedavno ugostio skup američkih konzervativaca niti bi se spremao da se uskoro s njima ponovo druži u Sjedinjenim Državama. Nema ničega antizapadnjačkog ni antikapitalističkog u Putinovoj agresiji na Ukrajinu. Niti su antizapadnjački i antikapitalistički nastrojeni Orbán i Vučić kada staju uz Putina. U tom smislu, rat u Ukrajini je zapravo otelovljenje jednog drugog, opštijeg sukoba. Taj sukob između – nazovimo ih tako – pristalica Putina i njegovih protivnika odvija se na tlu EU, kao i u Sjedinjenim Državama.

Treba stalno imati na umu – u vezi s ratom u Ukrajini, ne bira se strana, nego se biraju vrednosti. S jedne strane imamo rasističke politike kako ih je Orbán, bezmalo pa u Putinovo ime, opisao. A s druge strane imamo – budimo patetični – velike ideje slobode i jednakosti. Kao što Putin gazi po Ukrajini, tako konzervativci gaze ideje slobode i jednakosti u Sjedinjenim Državama, Orbán u Mađarskoj, a Vučić u Srbiji. Mračna internacionala u punom pogonu.

Peščanik.net, 26.07.2022.

UKRAJINA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).