Kako god okrenete stvari, ako ste mladi i nezaposleni, dobićete poruku od onih koji se bave zapošljavanjem da vam uvek nešto fali: ili nemate kvalifikacije ili nemate iskustvo. No podaci o najtraženijim zanimanjima u oktobru 2020 (i koliko god idete unazad) pokazuju da vam nisu potrebne nikakve kvalifikacije, jer su top tri najtraženija zanimanja bila: manipulant u proizvodnji kablova i provodnika, lica bez zanimanja i stručne spreme i pomoćni-priučeni elektromonter. Zanimanje je verovali ili ne odsustvo zanimanja, i ne nije oksimoron, i ne, takvo „zanimanje“ ne možete pronaći u šifarniku zanimanja, kao što tu nećete pronaći ni druga dva najtraženija zanimanja. Razlog za to je što institucija nadležna za evidencije u oblasti rada i zapošljavanja, do daljnjeg i u skladu sa zakonom, evidencije vodi prema šifarniku zanimanja i stručne spreme iz 1998, dok poslodavci imaju obavezu da do kraja godine ažuriraju podatke u jedinstvenoj bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja prema novom šifarniku.
Ako ste jedan/a od nekoliko desetina hiljada mladih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje koji imaju kvalifikacije, pa se nisu kvalifikovali za nekvalifikovana zanimanja i imate (ne)sreću da vam nedostaje radno iskustvo, ima nečeg i za vas:
„Ukoliko ste mlađi od 30 godina, imate stečeno srednje ili visoko obrazovanje i ukoliko ste bez radnog iskustva – Program „Moja prva plata” idealna je šansa za vas!“
Nadam se da niste pročitali ništa od onog na šta upozoravaju dežurni borci za radna prava i tražitelji dlake u zakonu, pa će vaše nadničarenje dobiti smisao ukoliko ne pokušavate da razumete vezu između osposobljavanja i rada ili naknade i zarade:
„Tokom devet meseci osposobljavanja za rad steći ćete prva radna iskustva, primeniti stečena znanja i razviti nove veštine, unaprediti radne navike, a za svoj rad bićete plaćeni.“
Iako ćete za svoj rad biti potplaćeni, nude vam se mogućnosti i prilike da prepreke zamenite prečicama:
„Učešće u Programu „Moja prva plata“ otvara vam mogućnost za ulazak u željenu kompaniju i priliku da po završenom osposobljavanju dobijete prvi ugovor o radu. Ovo može biti vaša „prečica za posao“, jer iskustva mnogih ukazuju da je najteže dobiti prvi posao.“
Šta treba da zna preko 20.000 mladih koji su se prijavili za ovaj program? Poslodavci nisu u obavezi da vam ponude ugovor o radu po završetku programa, a verovatnoća da se zaposlite zato što ste učestvovali u programu, sudeći po evaluacijama sličnih programa kao što je stručna praksa, nije statistički značajna u odnosu na vaše parnjake koji ne učestvuju u programu. Ne očekujte da vam bude obezbeđeno kvalitetno osposobljavanje, jer poslodavci nisu u obavezi da imaju program osposobljavanja, a mentor koji će vam biti dodeljen, sem što treba da bude zaposlen kod poslodavca koji vas osposobljava, ne treba da ispunjava nikakve uslove u pogledu nivoa i vrste kvalifikacija. Budući zdravstveni radnici (a odobrene su pozicije i za njih) nakon osposobljavanja ne mogu da računaju da će im biti omogućeno polaganje stručnog ispita jer, prema Pravilniku o pripravničkom stažu i stručnom ispitu zdravstvenih radnika, pripravnički staž treba da se odvija po propisanom planu i programu što sa programom „Moja prva plata“ nije slučaj. Veterinarima će nedostajati još tri meseca da bi ispunili uslov u pogledu trajanja pripravničkog staža, dok nastavnici i stručni saradnici neće biti ni milimetar bliže dobijanju dozvoli za rad, jer je uslov za polaganje stručnog ispita završen program uvođenja u posao u trajanju od godinu dana, a da biste program uvođenja u posao savladali treba da ste zaposleni u ustanovi.
Ne očekujte ni da ćete primeniti znanja koja ste stekli školovanjem i razviti nove veštine, jer ono što nude neki poslodavci koji bi vas osposobljavali nije ni blizu onog što ste naučili. Ako ste master ekonomista i naučili ste kako da primenjujete računovodstvene principe i zahteve međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja na složene transakcije i događaje, da formulišete i ocenjujete adekvatnost računovodstvenih politika, poslodavac koji vam nudi osposobljavanje za zanimanje računovodstveni referent (traženo zvanje master ekonomista) naučiće vas da unosite i knjižite bankarske izvode, knjižite i pratite ulazne i izlazne fakture, kontrolišete stanja i salda kupaca i dobavljača i njihovo administriranje… sve divne stvari kojima niste hteli da se bavite kada ste završili srednju školu i zato ste upisali fakultet. Ako ste završili srednju školu i stekli zvanje mesara imaćete priliku da devet meseci praktikujete ograničenu obradu pilića (opis posla na osnovu kog je odobrena pozicija glasi „otvaranje pilića; vađenje utrobe i odvajanje jetre i želuca; pranje pilića i vizuelna kontrola; odsecanje nogu; prekačinjanje na transportnu liniju za hlađenje; ispiranje jetre; čišćenje i pranje želuca“). No neki će imati priliku i prečicu da postanu ono za šta se nisu školovali, pa će automehaničar nakon devet meseci postati radnik „na mašini endlerici za šivenje majica, trenerki itd“, a koje kompetencije preporučuju baš automehaničara za tu poziciju mogu da nam kažu oni koji su ovakav zahtev odobrili, jer ne treba da budete analitičar zanimanja da utvrdite kako je veza između ova dva zanimanja na nekom drugom mestu.
Za program „Moja prva plata“ iz budžeta će biti izdvojene dve milijarde dinara za 10.000 nezaposlenih. Poređenja radi, za mere aktivne politike zapošljavanja se na godišnjem nivou izdvajaju četiri milijarde dinara za 500.000 nezaposlenih. Kakvi će biti efekti programa na zapošljavanje mladih zasigurno nećemo saznati, jer sistematske a ni bilo kakve evaluacije programa aktivne politike zapošljavanja oni koji ih sprovode ne rade. A i zašto bi? Ne odgovaraju oni nama već onima čije umišljaje i izmišljaje ostvaruju.
„Moja prva plata“ svakako će doprineti trendu povećanja neusklađenosti veština i potreba tržišta rada, jer je suviše preučenih za ono što je potrebno srpskom tržištu. U dva sektora koji imaju najveći broj zaposlenih najveće je učešće pre-kvalifikovanih: u prerađivačkoj industriji 39,5% visokoobrazovanih radi na poslovima koji zahtevaju niže kvalifikacije od onih koje oni/e imaju, a u trgovini ih je više od polovine (53,3%). Uzeti ili ostaviti nije pitanje izbora već nužde, a razlika između 0 i 20.000 (24.000) dinara je pitanje egzistencije, dok je razlika između 150 i 170 hiljada pitanje izbora.
Autorka je istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.
Peščanik.net, 16.11.2020.