Foto: Vedran Bukarica
Foto: Vedran Bukarica

U mojoj kući se politika pominjala samo kroz viceve. Prvi koji sam upamtila bio je „Druže Tito, tvoje dupe sito, a mi, jadni, pocrkasmo gladni“ zbog kojeg je moja majka bila saslušavana ali i odmah oslobođena jer su njena buduća doživotna drugarica i njen budući doživotni muž hrabro slagali da ona to nije ispričala. Drugi, zbog kojeg vam ovo i pišem, bila je pošalica „ne seća se ko Draža Mihailović“, kućni pandan francuske sobarice, što je mene dovelo u nezgodnu situaciju jer sam, u neznanju, a u želji da ispadnem interesantna u društvu starijih, to izgovorila baš pred ćerkom Draže Mihailovića.

Zavisno od situacije, predsednik Srbije ili sve zna i sve pamti, što je sasvim u skladu sa njegovom neobuzdano osvetoljubivom prirodom ili nema pojma ni o kome i ni o čemu, što je opet u skladu sa njegovom lažljivom prirodom. Sa jedne strane nam pokazuje da je upoznat sa svakim internet zaseokom i svakom bogovetnom objavom i najnepoznatijeg autora i da je kompulsivno notirao okruglo sedamdeset nadimaka koje su mu nadevali tviteraši – opsesija koju je demonstrirao još onom davno zaboravljanom izložbom „Necenzurisane laži“ – a sa druge strane je prigodno neobavešten o aferama koje potresaju nerežimske medije, kao što je svojevremeno, na novinarsko pitanje o ministrovom ocu koji je kupovao državno naoružanje po damping cenama, začuđeno prozborio ono naivno „GIM, šta je to GIM?“.

Sada, kada mu je Srbija eksplodirala pod guzicom, kako se slikovito izrazio stanoviti Stan Miller, jedan od sagovornika u upravo objavljenom razgovoru, predsednik Srbije se, ko Draža Mihailović na suđenju, ne seća ni da poznaje tamo nekog Grka, a kamoli da mu je tražio da otpusti tamo neku ovdašnju direktorku te, njemu maltene nepoznate, korporacije. Najviše što je ikada znao o tome je da će ti tajkunski mediji biti zatvoreni ove jeseni, razbucani kao Kobrama za šest, sedam sekundi i da će on lično novinare pozapošljavati kao piarove jer za novinare i nisu. Ali, da ga ubijete (daleko bilo!) ne može da se seti da li je to još nekome rekao osim svima nama.

Naravno da ni menadžeri krupnog kapitala ni političari sitnosopstveničkih ideala ne moraju da budu visokomoralne osobe, što oni najčešće i nisu. Ali bi morali da se plaše zakona, što takođe nije slučaj kao što smo videli kad su se izvukli svi vinovnici svetske ekonomske krize 2008. godine. Zato je svojevrsno uživanje bar ih gledati kako se koprcaju kada su uhvaćeni u prevarnim radnjama. Kako, na primer, predsednik Srbije šalje demantije uglednim i uticajnim medijima koji onda ta njegova pisanija objave u rubrici „Pisma čitalaca“ (objavili bi možda u čituljama ali tamo idu samo tačni podaci).

Ili kako u plaćenim intervjuima uskače sam sebi u usta izjavama da je ovo pobuna bogatih a da su pobunjenici plaćeni 30 evra dnevno – za hranu. Pa bar on koji ne žali naših para da bi kupio glumljenu podršku zna da za tolicku dnevnicu ni njegovi ne bi iz kreveta ustali kamoli izašli na ulicu.

Posebno je dirljiva bila rečenica, doduše samo za domaću upotrebu: da sam hteo da ih ugasim (nerežimske medije), ja bih to već uradio. Jer smo lepo videli da je hteo. I da nije mogao. Kao što lepo vidimo i sve ostalo što bi hteo ovih dana, a ne može. Iz „Na slovo, na slovo“ je izvukao kesu Čudesu, posestrimu Dese, Agnese i Milese, kesa od mesa, ali ni to nije upalilo. Možda sad da proba na slovo „o“? O kao ostavka?

Peščanik.net, 01.09.2025.

NADSTREŠNICA
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.