Donald Tramp je uspeo da iznenadi većinu političkih analitičara i analitičarki, kao i dobar broj novinara i novinarki. Prošle nedelje je postao izabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Kada su objavljeni statistički podaci, najviše su se iznenadile feministkinje. Naime, iako je u predsedničkoj trci učestvovala Hilari Klinton, iako je jedna velika partija po prvi put u američkoj istoriji podržala kandidatkinju, 53% belih žena je odlučilo da glasa za Trampa.

Osvrćući se na te rezultate feministkinje su ponudile moguće odgovore, koji se većinom svode na – žene su stavile rasne ispred rodnih interesa. U Vašington postu Džil Filipovič piše: „Većina belih žena je glasala za Trampa, u najvećem broju starije, religiozne i žene bez višeg obrazovanja – drugim rečima, žene koje su zavisne od muškog autoriteta. Čini se da je njima rasa bila važnija od roda, a bela supremacija od širih sloboda za žene. Iako je ovo razočaravajuće, možda je očekivano: bele žene u mnogim državama koje su podržale Trampa podržavaju segregaciju i rasizam kao i njihovi muževi, i redovno se protive zakonima koji bi unapredili živote svih žena u Americi“. Do sličnog zaključka dolazi i Amanda Markoti koja navodi da je „značajan deo tih glasova odraz čistog rasizma“. Na sajtu Alternet autorka Kali Halovej zahteva prekid razumevanja za belu radničku klasu, pri čemu je odgovornost belih žena za dolazak Trampa još veća.

U Americi rasizam jeste pokretačka snaga, naročito kod kandidata koji je dobio (i nije se ogradio od nje) podršku Kju Kluks Klana. Ali jedna stvar je zajednička za sve pomenute analize: do zaključaka se dolazi bez razgovora sa ženama koje su glasale za Trampa. Da li je moguće da su one pored rasizma imale i druge razloge?

U tekstu „Osveta zaboravljene klase“ objavljenom na sajtu Propublica, 54-orogodišnja žena koja je glasala za Trampa navodi da mnogi glasači nemaju vremena da skupe sve potrebne informacije, jer „neprekidno rade boreći se sa siromaštvom“. Ali kada objašnjava zašto nije glasala za Hilari Klinton, iako je ranije redovno glasala za kandidate Demokratske partije, ona navodi slučaj Bengazi, probleme u poslovanju Klinton fondacije i slučaj mejlova: „Žrtvovanje života zbog korporacijske pohlepe i podsticanja na rat mi je bilo previše… Ne verujem joj“.

U tekstu objavljenom u Gardijanu neke od žena koje su glasale za Trampa daju svoje razloge za to. Jedna navodi da je teško radila kako bi izašla iz siromaštva i da zato ne želi povećanje poreza za one koji najviše zarađuju. Druga je oduševljena time što je Tramp protivnik abortusa. Ima onih koje žele promene u ekonomiji i odlučniji obračun sa terorizmom. Jedna Latino žena (26% Latino žena je glasalo za Trampa) takođe navodi ekonomsku politiku. Neke misle da je Hilari lažovka, a Tramp manje zlo. Trampov seksistički govor i mizogino ponašanje koji su došli u žižu javnosti nakon što je objavljen snimak na kome se on hvali kako može da napadne bilo koju ženu bez posledica, njegove glasačice mahom pravdaju. Neke kažu da „on ipak nikoga nije ubio“ (za razliku od Hilari koja je preuzela odgovornost za Bengazi), a neke tvrde da su se tako „ponašali i prethodni predsednici, samo što nisu bili snimljeni kako se time hvale“.

Ženama nije teško da prihvate Trampov seksistički govor i mizogino ponašanje. Na to su navikle na poslu, u kući, u barovima i restoranima. Kada se usude da se požale, dobijaju odgovor da to nije ništa strašno, da se to samo „tako kaže“. Ako se od njih očekuje da prihvate svog šefa, muža, brata, zašto bi zbog toga odbacile kandidata za predsednika.

Moguće je da su žene glasale za Trampa vođene ličnim (ekonomskim) razlozima, a ne, kako paternalistički sugeriše Džil Filipovič, zbog zavisnosti od muškog autoriteta. Sasvim je moguće i da je u osnovi tih razloga rasizam, ali kao jedan od uzroka ne treba odbaciti ni to da je Demokratska partija glasačima i glasačicama ponudila najgoru kandidatkinju u datom trenutku. Od početka kampanje, za vreme izbora u okviru partije, vođstvo Demokratske partije je svojoj bazi poručivalo da ih ne zanima šta oni imaju da kažu, šta očekuju od izbora i koga podržavaju. Kako drugačije objasniti opredeljivanje superdelegata pre početka kampanje.

Glasači i glasačice i sa jedne i sa druge strane jasno su poručili da ne žele da glasaju za pripadnike političke elite, a Demokratska partija im je ponudila upravo to. Sa druge strane su imali nekoga ko nije vezan za politiku (bar ne otvoreno), ko je uspešni biznismen i ko se suprotstavlja partijskom vođstvu. Hilari Klinton je tvrdila da je Amerika na dobrom putu i da samo tako treba da nastavi. Tramp je ponudio korenite, iako ne konkretne promene. U takvoj situaciji, kada dobar broj radnika i radnica živi gore nego pre četiri ili osam godina, lako je preći preko rasizma i seksizma zbog mogućeg poboljšanja životnog standarda.

Ukratko, Demokratska partija je ponela nož u obračun pištoljima, odnosno poslali su kandidatkinju sistema na anti-sistemske izbore. Ona nije imala šta da ponudi glasačima i glasačicama izašlim na te izbore i izgubila je deset miliona glasača i glasačica koji su na prethodnim izborima glasali za demokrate. Ona je bila pogrešna kandidatkinja za ove izbore. Možda zato (bele) žene nisu glasale za nju.

Peščanik.net, 15.11.2016.

Srodni linkovi:

Zygmunt Bauman – Kako je neoliberalizam proizveo Trumpa

Masha Gessen: Autokratija – pravila za preživljavanje

Timothy Garton Ash – Kako zaustaviti populiste

Vladimir Gligorov – Glasanje, sabiranje i veličina

Branislav Jakovljević – Događanje nezamislivog

Svetlana Slapšak – Bez brige!

Dejan Ilić – Glasanje kao kazna

Milutin Mitrović – Predsednik i njegovi ljudi

TEMA – FEMINIZAM