Foto: Predrag Trokicić
Iščekujući rezultate izbora, građani četiri dana sa nepoverenjem prate sednice Republičke izborne komisije. O razlozima za nepoverenje u izborni proces, mandat, samostalnost i nezavisnost RIK-a, ovde je već bilo reči. Treći čin logičko-administrativne drame (kako ju je dobro opisao Saša Ilić), odigao se u četvrtak, a završio se zaključkom da prema poslednjim preliminarnim rezultatima koalicija DSS-Dveri nije prešla cenzus. Konačan rezultat biće poznat posle ponavljanja izbora na 15 biračkih mesta 4. maja. Ovaj rasplet je dramatičan ne samo zato što je preliminarni rezultat utvrđen pošto je istekao zakonski rok, već i zato što je broj glasova koji koaliciji navodno fali – samo jedan glas. Sve to dogodilo se pod sumnjivim okolnostima, a ovde ćemo u vezi sa tim pažnju skrenuti na verovatno najznačajnije pitanje: nepostojanje zapisnika sa određenog broja biračkih mesta.
RIK je u četvrtak odlučivao o tzv. teškim logičko-računskim greškama u zapisnicima o radu biračkih odbora, na ukupno 99 biračkih mesta. Pošto drugi podaci o teškim greškama nisu bili dostupni, jedini način da saznamo o čemu je tu zapravo reč bio je da uživo pratimo sednicu RIK-a. Tako smo jasno i nedvosmisleno saznali da su “greške iz zapisnika” zapravo eufemizam za nepostojanje (delimično ili u potpunosti) zapisnika sa 99 biračkih mesta. Ako nešto ne postoji, ne može imati ni logičko-računsku grešku. Uz to, ako se nešto čega nema najednom pojavi, onda je van sumnje da se tu radi o falsifikovanju isprave, a posledično i falsifikovanju rezultata glasanja. Sve to u živom televizijskom prenosu.
Članovi RIK-a, u kome većinu ima vladajuća stranka, golom silom “verifikovali” su izborne rezultate na 88 biračkih mesta o kojima ne postoji podatak o članovima biračkih odbora, nema njihovih potpisa, nema podataka o broju izašlih birača, niti o rezultatima izbora. Na drugih 11 biračkih mesta rezultati su „anulirani“, odnosno računaju se kao da nisu ni predati. Verifikacija se odvijala na osnovu uvida u džakove sa biračkim materijalom i takozvanom “rekonstrukcijom glasanja”. Uzalud su predstavnici opozicionih stranaka skretali pažnju na to da takva praksa još nije viđena u RIK-u i da se izborni rezultati ne mogu utvrđivati uvidom u nezapečaćene džakove. Džakovi su tokom četiri dana mogli biti izloženi najrazličitijim uticajima – ubacivanju ili vađenju listića, činjenju listića nevažećim, korišćenju neiskorišćenih listića i slično. Dug je spisak mogućih zloupotreba takvog materijala.
Čime je ovo postupanje obrazložio predsednik RIK-a? Naravno, neistinama. On se pozvao na tri ključna argumenta: (1) to su samo formalnosti kojih se ne treba držati po svaku cenu; (2) drugačije postupanje bi bilo u suprotnosti sa pravnim shvatanjima Vrhovnog suda; i (3) RIK ljudima koji su glasali ne može uskratiti biračko pravo.
Prvi argument ne stoji, što je sigurno jasno i pravnim laicima. Formalni zahtevi sprovođenja izbora jesu zapravo zaštita prava na izbor svakog građanina. Oni predstavljaju prethodnu zaštitu od zloupotrebe. Formalni zahtevi takođe garantuju i ono na čemu bi naš pravni poredak trebalo da počiva: suverenost građana.1 To znači da su birači/građani jedini nosioci vlasti u našoj zemlji i da oni svoje narodne predstavnike biraju kako bi funkciju vršili između dva izborna ciklusa. Nijedan pojedinac ili organizacija ne može prisvojiti suverenost građana. Zato, da nije formalnih zahteva izbornog procesa (poput pravila o nemogućnosti višestrukog glasanja, kontrolnom listiću u biračkoj kutiji, zapečaćenoj kutiji, tajnosti glasanja i slično), suverenost građana bi bila ugrožena i potencijalno uzurpirana. Da je do izbornog dana i RIK razumeo važnost formalnosti procesa govori i to da, recimo, jednu listu nisu proglasili jer u nazivu nije imala puna imena nosilaca liste (što je zakonski zahtev), već samo njihova prezimena.
Kada je u pitanju najjači agrument predsednika RIK-a, o tome da se poštuje odluka suda, takođe treba reći da to nije istina. U odluci suda se navodi da „odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika ne daju ovlašćenje RIK-u da po službenoj dužnosti, bez podnetog prigovora, poništava izbore na pojedinim biračkim mestima“. Tu se dakle radi o nemogućnosti da RIK, isključivo na svoju inicijativu, poništava izbore na određenom biračkom mestu i naredi njihovo ponovno održavanje. U slučaju nepostojećih zapisnika od RIK-a to niko nije ni tražio, jer je za prigovor potrebno da je tokom sprovođenja izbora došlo do povrede nekog od izbornih prava. Mi pak o tome nemamo informaciju, pre svega zato što nema zapisnika o održanim izborima. Hipotetički, moguće je da se oni nisu ni održali, a da su listići proizvoljno zaokruženi i ubačeni u džak. Dalje, oni koji su ovlašćeni na prigovor, ne mogu imati informaciju o tome da li je zapisnik izgubljen ili ne, pa samim tim ne mogu podneti prigovor na ovu okolnost. Sve to govori da je odluka suda na koju se poziva predsednik RIK-a samo izgovor za protivpravno postupanje. RIK je mogao, a nije, da ove listiće tretira kao da nikada nisu ni primljeni, jer je nejasno njihovo poreklo i uslovi pod kojima su popunjeni i čuvani. Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 77. navodi da su predstavnici biračkih odbora dužni da u roku od 18 sati od zatvaranja biračkog mesta RIK-u predaju zapisnik i birački materijal. Ukoliko se ovo ne desi, predati materijal se ne može smatrati izbornim materijalom.
Kada je u pitanju poslednji argument, o obavezi da se zaštiti pravo birača koji su glasali, iz prethodnog je jasno da se ta zaštita čini upravo tako što se poštuju izborna procesna pravila, a ne tako što se ona proglašavaju pukim formalnostima. Ako bi predsednik RIK-a bio u pravu, ubuduće bismo mogli ukinuti sva ova pravila (svakako će ih RIK naknadno proglasiti nebitnim i opterećujućim) ili još jednostavnije – mogli bismo glasati SMS-om ili ubacivanjem listića u džakove na ulici.
Na kraju, savet predsednika RIK-a da protiv ovakvog postupanja „postoji pravni lek“ je krajnje cinična. Naime, sem načelnih informacija dobijenih u medijima i u televizijskom prenosu, mi kao građani nemamo dovoljno informacija da bismo tako nešto učinili. Detaljniji podaci i pravni osnov korišćeni pri „verifikaciji“ nisu poznati javnosti.
Sramota je što pravnici, na čelu sa predsednikom RIK-a, koriste argumente koje smo ovde naveli. Time pokazuju da ne razumeju pravne osnove, a pre svega postulat da suverenost i vrhovna vlast dolazi od građana. Oni ne razumeju da su izborom u Narodnoj skupštini i sami posredno izabrani od strane građana i da su dužni da štite naše interese. Ako neko od članova RIK-a ima problem sa ovim konceptom, a očigledno je da ima, bilo bi poštenije da to otvoreno kaže i založi se za sistem bez izbora, procedura, a što da ne – i bez građana. Jer izgleda da građani samo kvare sreću onima koji su umislili da su bogom dani i nesmenjivi.
Autorka je pravnica-istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 30.04.2016.
NEREGULARNI IZBORI 2016.________________
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
