Uzimala, davala
Opština Bač je dala čin počasnog građanina Đoki Balaševiću, ali nova vlast mu je počasni čin oduzela.
Opština Bač je dala čin počasnog građanina Đoki Balaševiću, ali nova vlast mu je počasni čin oduzela.
Sreća naša te srpski olimpijski sportisti nisu osvojili četrdeset medalja.
Ova se zemlja pretvorila u zverinjak sabornosti kojim odjekuje skandiranje „Srbija, Srbija“, „Nole, Nole“.
Bajagi pravedni gnev komentatora je najobičnije kulovsko licemerje i seljačko prenemaganje.
Ako ste na glasu kao kritičar režima, pa ako još kažete i neku lepu reč za Anđelinu Džoli, nipošto ne kupujte kokain.
U neko se doba setih da sam i ja (počasni) član NUNS-a.
Sada – najavljuju državnici i državnički mediji – na red dolazi poplava.
U Srbiji su stvari postavljene naglavačke, sportske strane premeštene su sa poslednjih na naslovne strane novinčina.
Koliko će Dačić zlih duhova pustiti iz boce, zavisi samo od odlučnosti demokratske javnosti. Jednom nam je pošlo za rukom.
Svaki dilber koji nema pametnija posla, a kome fali i neka kinta, tuži Petra Lukovića. I časni sud gotovo svakom dilberu izađe u susret.
Samo čekam dan kada će ambasadori svih moćnijih zemalja u Srbiji na konferencije o bezbednosti početi da dolaze u kućnim mantilima.
Vidim da se nisam samo ja najerezio na B92, da su skeptični i mnogi ljudi do čijeg mišljenja držim.
Ukoliko Mladić nije drastično izmenio lik, malo je – sa bezbednosne tačke gledišta – čudno da je tako dugo izmicao dugačkoj ruci srpske pravde.
Ima vazdan komentatora koji se žale kako „opsesivno“ pišem o Ćosiću i Koštunici i kako ih neodustajno „napadam“.
Na kecu je, kako i dolikuje, Ćosić, do njega Koštunica, do Voje Vučela, potom svita kakademika, eminentnih dramosera…
Intervju sa Svetislavom Basarom povodom 45. Borine nedelje (23-29. mart), razgovor vodila Valentina Milenković.
Velja Ilić, Đole Vukadinović i Kusturica imaju sva prava da tuže bilo koga zbog bilo čega. Međutim, sudstvo svojim dosadašnjim presudama ohrabruje tužioce da se tužakaju.
Bakarecov tekst je sjajan primer dssovskog principijelnog bezobrazluka i legalističkog idiotizma.
Tužiš li Dobricu i Voju, deri kožu na šiljak. Ne može, čoveče, radi se o bezgrešnim ljudima.
Danas – Ono što se događalo u Beogradu bio je još jedan pokušaj državnog udara.
Pročitah nedavno izvrsnu knjigu Dubravke Stojanović, još izvrsnije nazvanu „Ulje na vodi“.
U ovoj zemlji mrtvaci definitivno nemaju mira. Sada je na red došao Njegoš, na sajtu Peščanika plamti polemika o njegovom liku i delu.
Ne sumnjam da je Šmit izvršio određeni uticaj na Samardžića. Nesporno je da je uticao i na Đinđića. Šta je, onda, sporno?
Odem na sajt Peščanika, kad tamo Vesna Rakić-Vodinelić piše da su je stavili na nekakvu crnu listu.
Ovde se vlast ljubomorno čuva i za njeno se osvajanje ljuto bori. Naročito su jerezni oni koji su je imali, pa nemali, pa bi opet da je imaju.
Pre dve godine Kosovo je proglasilo nezavisnost, pa je ovo zgodna prilika da se podsetimo.
Ako uđete u NATO, mi ćemo, bratja Serbi, momentalno da priznamo Kosovo. Zašto bi mi bili veći Srbi od Srba.
Da sam na mestu Borisa Tadića, dobro bih se zabrinuo. Nije mala stvar, Vukadinović i Antonić izdali zajedničko saopštenje.
Kao što sam unapred znao da će Koštuničin miting završiti u razbojništvu i destrukciji isto sam tako pouzdano znao da će se sahrana patrijarha Pavla pretvoriti u cirkus i paradu kiča.
Dr Jasna Šakota-Mimica, asistentkinja sa Filozofskog fakulteta, nedavno je u brozovskom maniru najurena sa fakulteta.
Srđa Popović mi prebacuje da se zalažem za „ostavljanje Biljane Plavšić na miru“ i „za normalizaciju zločina.“
Velimir Ilić je otkrio da je obolevanje od svinjskog gripa ograničeno isključivo na region zapadne Srbije, dočim u Beogradu, a naročito u Vojvodini, niko ni da šmrcne ni da kihne.