Vojvođanska košulja
Ne zna se već koliko dugo, medijima se povlači psihoza vojvođanske autonomije, bez izgleda da se u dogledno vreme bilo šta rasplete u tom galimatijasu.
Serdareva Srbija
Onaj serdar, onaj desničar i nacionalista, koji još nije priveden na informativni razgovor, oglasio se podugačkim intervjuom u Vučelinom levičarskom Pečatu.
Srpski talibani
Polumilitantni Obraz i slična udruženja više liče na talibane nego na ljude koji svoj identitet grade na ličnosti Isusa Hrista.
Žalosno pozorište senki
I Tadić i Đilas i policija i ala i vrana najavljuju beskompromisnu borbu protiv nasilnika koji se „zaklanjaju iza patriotizma i sportskih klubova.“
Šta bi rekao Dart Vejder
Parada ponosa je otkazana. Fasten your seatbelts! Vraćamo se u devedesete! „Demokratska“ vlast Republike Srbije poslužila se marifetlukom iz Miloševićevog vakta.
Vreme sporta i razonode
Paradiranje seksualnom orijentacijom bilo koje vrste ukazuje na loš ukus i izvesnu vrednosnu dezorijentaciju, ali Srbija je navodno demokratska zemlja.
Fantom slobode
Kakvu to slobodu štampe ugrožava novi zakon? Ja bih se usudio da tvrdim da u Srbiji štampa nije slobodna. Iz prostog razloga što Srbija nije sasvim slobodna zemlja.
Amandmani (2)
Tako je Ćosić dobardančaršijao onoliko, podržao S. Miloševića, istovremeno se pojavljujući na osnivačkim skupštinama svih opozicionih stranaka.
Amandmani
Vraćam se, doduše preko novina, u DSS da pokajnički dam svoj amaterski doprinos istinoljubivoj misiji lažnog Mesije. Možda dobijem i stan za 120 evra.
Vladavina kiča
Ne vidim ništa loše u oduševljenju javnosti uspehom naših sportista. Ali vidim mnogo toga lošeg u politizaciji i „nacionalizaciji“ sportskih dostignuća.
Kad đilkoši prednjače
Vest o drakonskom pooštravanju kazni za objavljivanje neistinitih, i difamatorskih napisa u novinama izazvala je pravu paniku među urednicima i novinarima takozvanih tabloida.
Državotvorci
Demokratija u Srbiji nema nikakvih šansi jer je „demokratizacija“ poverena nedemokratskim, a često i totalitarnim partijama.
Dilema Lepe Lukić
Nije jasno zbog čega Boris Tadić udarnički asfaltira put kojim će se Koštunica vratiti na vlast da bi nas okupio na putu samouništenja.
Stabilnost entropije
Na srpskoj političkoj sceni je zavladao detant. Ideološke razlike su se izgubile, preostale su samo kozmetičke i stilske.
Poziv na panađur
Tačno je. Ne valja ništa. Ne ide ništa. Sve propada. Fakat. Nema nam, međutim, spasa – insinuira profesor – ukoliko ne poslušamo njega, dr Vojislava.
Metastaza patriotizma
Patriotizam ima smisla samo u odnosu na neki sistem vrednosti.
Ruženje stradijskog naroda
Ključni problem naše Stradije nisu ni politika ni ekonomija ni Vatikan ni Amerika, već anahroni narodnjački supkulturni model koji se dvesta godina prenosi s kolena na koleno.
So long and thanks for all the fish IV
Umesto rođendanskog poklona Demokratskoj stranci, objavljujemo najbolju raspravu vođenu u srpskom društvu posle 2000, koja se odvijala na stranicama Vremena, prelila u region preko Ferala, BH Dana i Monitora i onda kao knjiga bila objavljena u izdanju Helsinškog odbora.
Prilog Akcionom planu
Prođe ponekad i nekoliko dana, a da naši političari ne naprave brljotinu vrednu pomena. Upravo smo u jednom takvom zatišju, ali bez preuranjenih optimističkih zaključaka.
Tri musketara
Pre nepunih sto godina, u vihoru Prvog svetskog rata, Srbija beše privremeno izgubila 100 procenata svoje teritorije.
Navučeni na haos
Elem, prođe jedva tri meseca, a poluvanredno stanje je uvedeno. Boris Tadić se u nastojanju da izbegne gornji scenario, pozicionirao u sredinu sa devizom “I Kosovo i Evropa”.
O jeziku i molebanu
Ako hoćemo da ustanovimo u kakvom se stanju nalazi jedna nacija, onda treba da pogledamo u kakvom je stanju njen temelj – jezik.
Denuncijanti
Mislilo se posle Petog oktobra da ovdašnji “patrioti” više nikada neće imati priliku da maltertirajući i ubijajući neistomisleće Srbe ratuju protiv kosovskih secesionista.
Dr i nacionalni interesi
Sasvim predvidivo. Mučnina proglašavanja nezavinosti Kosova dodatno je i momentalno pogoršana večnim ponavljanjem istog: “spontanim okupljanjem” ili “događanjem naroda”.
Sunovrat mrtvog puvala
Zahvaljujući Koštuničinoj uvređenosti i samovolji, država Srbija je ovih dana prestala da postoji.
Postizborna ćutnja
Svi ćute kao zaliveni. Koštunica naročito. Boris Tadić je, hvala Bogu, dobio izbore. Ali to još uvek ne znači da je Srbija išta dobila izuzev Tadićevog petogodišnjeg mandata.
Fundametalizam idiota
Kada se, uz pomoć partijskog aparata i medija, halucinacija eksternalizuje, kada se uzdigne u rang državne politike, onda nastaje problem.
Crna magija podno Tare
Nadam se da su vas rezultati proteklih izbora uverili da je vaš koalicioni partner, baš kao Milošević, do neprepoznavanja poistovećuje nacionalni i državni interes sa ličnim interesima, interesima svoje stranke i interesima legije klijenata.
Srećna Nova 1998.
Ovo je kratki ogled o srpskom vremenu. Ako se već u opticaj uvode pojmovi poput srpski bog, zbog čega ne bismo govorili o srpskom vremenu.
Zamor patriotskog materijala
Sve što je Borisu Tadiću potrebno da ubedljivo pobedi i time napravi – ovoga puta istinski istorijski prekoret – jeste da u svoju kampanju upregne realnost.
Vanredno stanje
“Hiperpatriota” i “Turbosrbin” jednostavno ne postoje kao realna bića; baš kao što patriotizam ne može biti ni politički sistem ni državno uređenje.
Kad su cvetali tikvani
Daj Bože da je ovo samo književnička imaginacija, ali vizija Srbije kao labave konfederacije Delte, lokalnih kadiluka i Velje Ilića, uopšte mi više ne izgleda nemogućom.
