Sretenjsko tumaranje za spas institucija
NVO sektor opet traga za dobrim kandidatima za spas institucija. Ovoga puta (brzo) tražimo kredibilne „istaknute pravnike“ da uđu u sastav pravosudnih tela, da vrše „građansku kontrolu“ nad radom sudija i tužilaca. Da svojim znanjem, umećem, energijom unesu živost u komplikovani pravosudni organizam koji je u odveć teškom stanju.
Tragamo istovremeno i za novim strategijama podrške. Jer svi koje smo u prethodnim konkursima i izborima podržavali su prošli kao bosi po trnju, od zagarantovanih članova civilnog sektora usnulog REM-a (koji se ponekad prene i bunca o pravu i poštovanju odluka Upravnog suda) do kredibilnih ljudi koje je civilni sektor samo podržao za rad u nezavisnim institucijama: Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, koji nisu imali nikakve šanse iako visoko odskaču po svom znanju i iskustvu u odnosu na kasnije izabrane.
To sve znači, u ove dane Sretenja, da – ako se sretnemo (oko kandidata) – sretnemo se. Šta sve mora da uradi civilni sektor? Prvo se mora objasniti da su 9. februara usvojeni novi zakoni koji regulišu sudstvo i tužilaštvo. Onda, da su odmah sutradan 10. februara raspisani konkursi za istaknute pravnike za oba pravosudna saveta. Pošto tu potencijalno dobar i sigurno dostojan kandidata obično izgovori rečenicu: „Hvala, ali ja sebe ne smatram istaknutim pravnikom“ – kreće ubeđivanje. NVO predstavnik objašnjava da je taj naziv u stvari podvala, jer kad pogledaš uslove rada i kako se ceni istaknutost shvatiš da na primer jedan Borivoje Borović neće proći. Istaknuti pravnik iz reda advokata neće prihvatiti te uslove rada, jer bi morao da napusti advokatsku struku. Možda zato advokatske komore Srbije i Beograda na svojim prezentacijama nisu ni prenele vest o konkursu.
Doduše, pomenuti advokat ne bi mogao da se kandiduje ni po godinama, jer ih ima preko 65. I svi, kad razmatramo istaknute, ređamo upravo kandidate kojima je krštenica jedina prepreka za izbor.
Dakle, za istaknutog nam ne treba toliko istaknuti, osim ako nije profesor Pravnog fakulteta, jer njima je sve dozvoljeno (pa i da rade na fakultetu i ne rade u savetima).
Za istaknutog nam je potreban i spreman da izdrži Vladimira Đukanovića koji raspravlja o njegovoj/njenoj dostojnosti.
Pa ako se sretnemo – sretnemo se.
Autorka je predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM.
Peščanik.net, 15.02.2023.
Srodni linkovi:
Savo Đurđić: Kako su doneti pravosudni zakoni – čas anatomije
VIDEO – Kakva ili kolika država
Savo Đurđić – Fiktivna nezavisnost sudstva se legalizuje bez okončane rasprave
Slobodan Beljanski – Fantom pravne kulture
Sofija Mandić – Mamac za poslušne
Savo Đurđić – Rasprava o zakonima kao monopol i dil vrhuški
Rodoljub Šabić – Specijalci napred, sudije stoj!
Savo Đurđić – Sudski zakoni uz šamare i muk
REFORMA PRAVOSUĐA