Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Srbija je dobila novu Vladu na čelu sa predsednicom Anom Brnabić. U svom ekspozeu je obećala nastavak politike prethodne vlade koju je predvodio Aleksandar Vučić. Kako je u ranijim intervjuima, kada se nagađalo da li će ona biti izabrana za mandatarku, napominjala da bi Vučić novom premijeru (nije dodavala ili premijerki) trebalo da bude mentor prvih par meseci, sasvim je logično da je najavila nastavak njegove politike. Na nepromenjeni kurs takođe ukazuje činjenica da je većina ministarstava, uz jednu rokadu, ostala u istim rukama. Dakle, ne bi trebalo da očekujemo da će nova predsednica Vlade doneti revolucionarne novine.

Ipak, njen izbor se predstavlja kao revolucionaran, zato što je žena i zato što je lezbejka. To, sa jedne strane, svakako nije beznačajno. Sa druge strane, sasvim je jasno da manjine nisu dobile predstavnicu koja će zastupati njihove interese sa najvišeg političkog mesta u državi. O razlozima za to je već pisano. Sad ćemo pak pogledati na koji način se, a vođena politikama identiteta,1 formuliše odbrana izbora Ane Brnabić.

Pre toga mora se napomenuti da je svaka kritika koja je bazirana na tome što je Brnabić žena, lezbejka ili koja se bazira na njenom poreklu neprimerena. U ovo ne spada optužba da će ona biti „fikus“ ili „ikebana“ Aleksandra Vučića, to jest da će on u stvari upravljati zemljom, kako je Brnabić ocenila tokom rasprave u Skupštini u sredu.

Vratimo se sada odbrani Ane Brnabić. Pre nedelju dana, Biljana Srbljanović je na svom fejsbuk nalogu napala i poziciju i opoziciju zato što u prvi plan ističu seksualnu orijentaciju (tada) mandatarke za sastav Vlade i to koriste za njeno omalovažavanje. Naravno da je što se toga tiče apsolutno u pravu. Međutim, Srbljanović navodi i sledeće:

„Brnabić je sposobna, pametna, koncentrisana i uspešna i sve je u životu uradila UPRKOS tome što je žena i UPRKOS tome što je lgbt.“

Da li je Brnabić baš sve u životu postigla uprkos tome što je žena i uprkos tome što je lezbejka, ili se na poziciji na kojoj se danas nalazi, našla pre svega zahvaljujući svojoj klasnoj pripadnosti? Ako pogledamo njenu biografiju dolazimo do zaključka da je ipak bilo presudno ovo drugo. Na osnovne studije u Mičigen ona odlazi 1994, nakon čega studije nastavlja u Engleskoj gde stiče MBA diplomu. Koliko žena je moglo da ode iz Srbije na osnovne studije u inostranstvo 1994. godine? Koliko lezbejki? Sve što sledi iz njene radne biografije ukazuje na to da je karijeru gradila zahvaljujući poznanstvima koje je stekla u inostranstvu. Ne sporim njenu stručnost, nemam dovoljno informacija da sudim o tome, ali ne sme se zaboraviti da je društveni kapital vezan za finansijski kapital. Ko ima finansijski ima i društveni. A bogatim ljudima je štošta dozvoljeno – čak i da budu žene i lezbejke.

Klasnu priču možemo naći i u ekspozeu Ane Brnabić u kome je insistirala na preduzetništvu. Preduzetništvo kao rešenje za problem nezaposlenosti i devastirane industrije može zvučati dobro samo onima koji imaju finansijski kapital. Za prosečnog građanina ili građanku Srbije ulazak u svet preduzetništva predstavlja preveliki rizik. Insistiranje na preduzetništvu otvara i mogućnost optuživanja nezaposlenih – „Zašto ne otvore neki biznis? Evo, kako sam ja uspela da sa svojih deset prstiju sve postignem?“, mogla bi da pomisli, ili čak i javno kaže predsednica Vlade.

U intervjuu objavljenom na portalu milicamagazine, profesorka Jelisaveta Blagojević navodi da je „simbolička revolucija“ postavljanja žene, i to lezbejke na značajnu političku funkciju izuzetno važna i da „ako ne znamo šta s tim da uradimo, onda zaista duboko treba da se zagledamo u sebe i u to do koje mere i sami doprinosimo obnavljanju politika koje kritikujemo“. Njena očekivanja nisu prevelika, ističe, ali ju je zabavila slika koju je zamislila:

„Lokalne srpske „domaćine i gazde“, doživotne bogom dane političare i druge vlastodršce u sakoima i sa kravatama, popove i sve ostale čuvare „morala i dobre srpske domaćinske tradicije“ (koja ne služi ničemu drugom nego da obezbedi da se ništa nikada ne promeni i da oni zauvek ostanu tu gde jesu i to što jesu, dakle ništa) – kako se preznojavaju, s nevericom pogledavaju jedni druge, dok im se pred očima njihova „prćija“ protiv njihove volje menja.“

Koliko se pak ta „prćija“ menja? Kao što smo čuli, politika prethodne Vlade će se nastaviti. Suštinski, dakle, promena nema. Neće biti ni simboličkih koje Blagojević zamišlja: jezik kojim se poslanici, poslanice, političari i političarke i mediji koriste nije se promenio. Otišao je u možda očekivanom smeru – za Anu Brnabić se najčešće može čuti da je „gej“ (jer je lezbejka previše teško za izgovoriti ili napisati), a ona sama, kao i većina, kada pominje svoju funkciju koristi muški rod. Takođe, ni to da se Brnabić ponaša drugačije od onoga čemu „lokalni srpski domaćini i gazde“ pripisuju moć, ne stoji. Prilikom rasprave u Skupštini, od Ane Brnabić smo čuli isto omalovažavanje političkih protivnika na kakvo nas je navikao njen prethodnik.

Blagojević ima primedbi i na navode da Vučić koristi Brnabić i proglašava ih „mizoginim, homofobičnim i drugofobičnim“. Postoji samo jedan problem sa tom primedbom. Čim se Aleksandar Vučić kandidovao za predsednika države krenule su pretpostavke da će na mesto predsednika ili predsednice (tada nije bilo pomena o mogućoj predsednici) Vlade postaviti nekoga ili neku ko će više-manje biti marioneta. Jedino što je dodato nakon što je Brnabić proglašena za mandatarku je da postoji mogućnost da je izabrana delimično i zato da bi se – poslala bolja slika o Srbiji u svet.

Osim toga, Brnabić preuzima Vladu kojoj slede dalja sprovođenja mera štednje: već je najavila otpuštanja u prosveti. Slične mere možemo očekivati i u drugim oblastima. Da li će ljudi otpuštanja doživeti lakše zato što žive u državi koja je toliko napredna da za predsednicu Vlade ima lezbejku, ili će to produbiti njihovu mržnju prema LGBT+ osobama?

Bez obzira na sve, Srbija se neće mnogo promeniti. To što je lezbejka postala deo ekipe malo znači. A nova predsednica Vlade, kao deo ekipe, pre svega će gledati da zaštiti svoje (njihove) interese.

Peščanik.net, 30.06.2017.

TEMA – FEMINIZAM

________________

  1. Stav da je politička pozicija zasnovana na interesima društvenih grupa sa kojima se pojedinci i pojedinke identifikuju. U slučaju Ane Brnabić to bi značilo da će ona zastupati interese žena i LGBT+ osoba.