prozor sa zatvorenim žaluzinama
Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Već nekoliko dana se ne stišavaju niske strasti oko posete predsednika Vašingtonu. Da, ono što je tamo potpisano je bućkuriš svega i svačega, usmereno pre svega na ispunjavanje američkih interesa u odnosu na Kinu i Rusiju. Što se tiče Izraela, nejasno je da li je dobio nešto na unutrašnjem i spoljašnjem planu – možda čak i više nevolja nego koristi.

Najviše prašine u domaćoj i svetskoj javnosti je podigla pačeća stolica u kojoj je sedeo predsednik, ali i snimak koji pokazuje njegovo izneneđenje kada je Tramp najavio premeštanje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim u roku od nešto manje od godinu dana. Pitanje je da li nije znao šta potpisuje ili ga je datum iznenadio, pošto voli da obećava, ali što dalje u budućnost.

Ceo ovaj cirkus me je ponukao da još jednom pogledam potpisani dokument. Čudan neki sporazum – niti ima memorandum, dok ispod potpisa predsednika stoji samo President, ne zna se čega, možda lokalne mesne zajednice, i datum bez mesta potpisivanja sporazuma. Isto važi i za dokument koji je potpisao Hoti.

Elem, pročitao sam još jednom pretposlednju tačku koja se tiče moratorijuma. Ona u celosti glasi: „Kosovo (Pristina) will agree to implement a one-year moratorium seeking new membership into International Organizations. Serbia (Belgrade) will agree to a one-year moratorium of its de-recognition campaign, and will refrain from formally or informally requesting any nation or International Organization not to recognize Kosovo (Pristina) as an independent state. Both agreements to desist will take effect immediately.“

(Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum kojim se traži novo članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će se složiti sa jednogodišnjim moratorijumom u kampanji za otpriznavanje, i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva od bilo koje nacije ili međunarodne organizacije da Kosovo (Prištinu) ne prizna kao nezavisnu državu. Oba sporazuma o prestanku stupaju na snagu odmah.)

Ako ja dobro razumem, dok se mi mlatimo sa pačećom klupom i time da li je znao za ambasadu ili nije, predsednik je, ukoliko je ovaj sporazum pravno obavezujući, potpisao nezavisnost Kosova koja stupa na snagu za tačno godinu dana.

Da li je naša svita znala šta potpisuje ili prosto nema osećaj za finese u engleskom jeziku i američku diplomatsku prepredenost nije beznačajno pitanje – druga opcija je ipak neviđeni blam. Da poentiram – u sporazumu se u rečenici koja se tiče Srbije moratorijum od godinu dana isključivo odnosi na akciju otpriznavanja Kosova jer nakon toga sledi zapeta i potpuno nezavisna rečenica na koju se moratorijum od godinu dana ne odnosi. Srbija je, dakle, pristala da počevši od 4.9.2020. pa nadalje više ne opstruiše priznanje Kosova kao nezavisne države od strane drugih nacija i njegov pristup međunarodnim organizacijama. Ono što sprečava da proces legitimizacije Kosova kao nezavisne države u Ujedinjenim nacijama već počne jeste moratorijum od godinu dana na koji se obavezalo Kosovo. In media res – zapeta je presudila stvar. Da je nije bilo, vremenski rok bi se odnosio i na drugi deo rečenice. Opet, da je nakon zapete i glagola uzdržati se (refrain) bio preciziran vremenski period od godinu dana (will refrain for a year ili neka slična formulacija) onda bi to uzdržavanje bilo vremenski ograničeno.

Ovako su pisci sporazuma, na jedan vrlo diskretan i prefinjen način, oročili naše protivljenje. Drugim rečima, više nije neophodno da Srbija prizna Kosovo jer će se ono legitimisati kroz prijem u Ujedinjenim nacijama koji mi nećemo osporavati.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Peščanik.net, 08.09.2020.

Srodni linkovi:

Relja Radović – Ipak nas obavezuje

Saša Ilić – Eufrenija

Srđan Milošević – Predsednik predstavlja, a ne zastupa

Relja Radović – Pravna priroda Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova

Vesna Rakić Vodinelić – What a wonderful world!

Ljubodrag Stojadinović – Niske strasti u Ovalnom kabinetu

Ana Jovanović – Toksična muškost ide u Vašington

Nadežda Milenković – Izliv pljuvačke na mozak

Ognjen Radonjić – Sigurnih godinu dana

Srđan Milošević – U Vašington, s ljubavlju

TEMA – KOSOVO