Foto: Vanja Keser
Foto: Vanja Keser

Tekst verovatno nije najbolji žanr za priču o niškim naprednjacima. Strip bi bio bolji, crtani film još bolji, a najbolji bi bio neki iz asortimana internet žanrova poput memea ili gifa. Recimo, skorašnja epizoda u kojoj naprednjački funkcioner sa vernom bandom plaćenih huligana pokušava da napravi bakljadu na krovu sopstvene zgrade, ali umesto toga umalo da zapali tendu na komšijinom dragstoru. Tema za političku analizu? Istraživačko novinarstvo? (Mada, svaka čast Južnim vestima što su, kao i uvek, bile na pravom mestu u pravo vreme.) Makar karikaturu? Ništa od svega navedenog – ovo je dnevna doza niškog naprednjaka: PROBA BAKLJADE – ZAPALI KOMŠIJINU TENDU.

Ovde bi poklekao i legendarni Dežulovićev Kožo koji, kao što znamo, ume ponekad da pozove sirotog Borisa u gluho doba noći samo da mu ispriča vic. Ali kako ispričati vic o naprednjačkoj huliganskoj bandi, na čijem se čelu nalazi lično predsednik niške opštine Palilula, kako bezglavo cunja po kiši, uzalud tražeći zgradu čiji će im stanari dopustiti da na njenom krovu održe svoj ulizički performans; bandi koja se na kraju svega, pokislo razilazi u svim pravcima jer nije uspela u svom naumu, ali ne pre nego što jedan iz okupljene gomile na pitanje novinarke Gordane Bjeletić zašto je tu odgovori: „Ja samo sam izaš’o… đubre da bacim“. Suočen sa ovakvim izazovom, Kožo bi iz kafane naprosto pustio odgovarajući meme.

Smešni su uistinu niški naprednjaci, onako kako je smešan neko ko se uporno sapliće o sopstvene noge, pada, ponovo ustaje, nagazi na sopstvenu pertlu, pa opet padne i tako povazdan. Ali nije smešno što ovakvi ljudi upravljaju gradom od 300.000 stanovnika. Nije smešno kada zahvaljujući ovakvim naprednjačkim kadrovima najsmešniji virus uđe u Gerontološki centar. Nije smešno što su svi lokalni naprednjaci po proceni sopstvene centrale toliko nesposobni da na čelo Kriznog štaba mora biti doveden ministar poljoprivrede, koji sa Nišom i jugom Srbije uopšte nema apsolutno nikakve veze.

Nije smešno ni što se pod okriljem vanrednog stanja iz niških fabrika, čijim se otvaranjem nelegitimno izabrani predsednik onoliko ponosio, u koje su ulupane onolike subvencije i na čija su svečana otvaranja dovoženi onoliki autobusi iz svih krajeva Srbije, masovno otpuštaju radnici i radnice. Nije smešno ni kada se u istim tim fabrikama, po pretnjom otkazom, radnici i radnice teraju da rade u rizičnim uslovima, dovodeći u opasnost sopstveno i zdravlje svojih porodica. Nije smešno ni što niška mala privreda grca u dugovima koji im neće biti oprošteni, već samo odloženi, dok gradska vlast popločava centar grada u ko zna kojem po redu besmislenom projektu čiji je jedini cilj da pare iz budžeta odu u prave džepove. Nije smešno ni što porodicama sa decom, starima, bolesnima, niška elektrodistribucija, usred vanrednog stanja, isključuje struju zbog odavno zastarelih dugova. Nije smešno ni kada nelegitimno izabrani predsednik, nakon što je utvrđeno da je član njegove najuže porodice oboleo od covida 19, uprkos svim upozorenjima, dođe u Niš, okupi gomilu svojih ulizica pred Gradskom kućom, pa sa napola spuštenom maskom krene da se „lakta“ sa svakim od njih pojedinačno, a gradonačelnik i njegova svita ne nađu za shodno da ustanu u odbranu svojih građana od bahatog, neogovornog i potencijalno zaraznog vlastodršca.

Nije smešno.

Peščanik.net, 02.05.2020.

KORONA