Nasilje među mladima u Srbiji ne bi trebalo da nas čudi. Naslovi u novinama su već dovoljni da se ozbiljno zapitamo šta se to dešava sa mladima. Međutim, kada se pojave podaci istraživanja, pored toga što problem postane evidentan, to prođe bez veće pompe. Eventualno se pojavi poneki komentar na društvenim mrežama i to bude to. Sve do sledećeg naslova u novinama. Kada smo opet svi iznenađeni i zgroženi.
Poslednje objavljeno istraživanje, o stavovima i mišljenjima devojčica i devojaka od 13 do 19 godina o nasilju, ukazuje na to da je skoro polovina ispitanica doživela neki oblik nasilja. Iznenađenost, zgroženost i komentari. Thoughts and prayers na srpski način.
Informacije o nasilju ispitanice najčešće dobijaju preko interneta:
„Prema dobijenim podacima mlade devojke pretežno koriste internet (63,5%) i društvene mreže (33,5%) kao glavne izvore informacija o zaštiti od nasilja, ali takođe se značajno oslanjaju i na roditelje (55,9%) i prijatelje (43,5%). Tradicionalni mediji kao što su televizija (6,5%) i školski časovi (10,6%) imaju manji uticaj. Podatak oko koga je potrebno konstruisati strategiju za promene jeste da se manje od četvrtine ispitanica (24,7%) obraća stručnim licima u školi za informacije, što ukazuje na potrebu za jačanjem uloge škole u obrazovanju o nasilju.“
To, naravno, nije iznenađujuće, kao ni podatak da u školama ne traže savet i pomoć. Mladi su okrenuti internetu i društvenim mrežama sasvim prirodno. To je bio jedan od argumenata vlasti da je poziv protesta „Srbija protiv nasilja“ da se zabrane rijaliti programi besmislen jer mladi i ne gledaju televiziju. Tačno je da ne gledaju rijaliti programe na televiziji i ostale neprikladne sadržaje (neprikladne za sve, ne samo za mlade). Ali ti sadržaji dolaze do njih u koncentrovanom obliku putem društvenih mreža, pre svega tik toka. Kratki klipovi najekstremnijih scena dobijaju veliki broj lajkova i deljenja. I to ne samo klipova iz rijalitija.
Jedan od popularnih tik tokera je Miroljub Petrović, poznat po ekstremnim stavovima i još ekstremnijem načinu izražavanja tih stavova. Mladima je on zabavan. Na toj društvenoj mreži on ima preko 100.000 pratilaca i 2,5 miliona lajkova. Moram da priznam da nisam ni bila svesna njegovog postojanja na toj mreži dok jedan učenik nije hteo sa mnom da podeli jednu baš smešnu šalu. Šalu neću prepričavati niti citirati, udarna poenta je da žene treba tući i to svi znaju. Kada sam probala da navedem učenika da mi objasni zbog čega je ta šala smešna, zbunio se. Kada sam nastavila da insistiram na objašnjenju, krenuo je sa time da nije njemu smešna šala nego Miroljub Petrović i kako priča, onda je prešao u odbranu i insistirao na tome da ja napadam njega da je on (učenik) nasilan prema ženama, a nije. Dakle, učenik je svestan da ne treba biti nasilan prema ženama, da to ne treba da se kaže, ali kada to kaže Miroljub Petrović onda je smešno i može da se podeli i sa nastavnicom.
Na sličan način, preko društvenih mreža, nasilje i stavovi koji podržavaju nasilje se šire sa tv ekrana među mladima. Najčešće kao nešto smešno što se desilo, a što će doneti veliki broj lajkova. Zaključak koji treba izvući iz ovoga nije da društvene mreže treba zabraniti. Osim što je skoro nemoguće sprovesti to u delo, ekstremne zabrane često dovode do suprotnih efekata. Da bi se došlo do nekog smislenog zaključka moramo se vratiti rezultatima istraživanja. Škola nema uticaja na mlade, a škola bi mogla biti mesto gde bi mladi mogli da dobiju edukaciju vezanu za rodnu ravnopravnost, nasilje, čitanje medijskih sadržaja. Škola bi mogla i morala da bude mesto gde mladi dobijaju podršku, a ne samo domaće zadatke.
Društvene mreže nije moguće zabraniti, ali je moguće kontrolisati medije koji su često izvor sadržaja koji završi na njima. Iako imamo telo koje bi trebalo time da se bavi (REM), svedoci smo da je to telo samo jedna u nizu institucija koje su stavljene u službu vladajućeg režima. Svedoci smo da se vladajući režim ne interesuje za obrazovanje. Svedoci smo da vladajući režim propagira nasilje na svakom koraku i u svakom obliku.
Rešavanje problema nasilja među mladima će biti dugotrajan i iscrpljujuć proces. Ali to je proces sa kojim se mora započeti – 17. decembar je dobar datum za taj početak.
Peščanik.net, 18.11.2023.
FEMINIZAM
