Gladovanje u zombarijumu

Golubovi na ulici razvlače koru hleba

Foto: Peščanik

Recimo da je to bilo ovako: nekim slučajem su pred veliko ogledalo u istom trenutku stali Vulin, Vesić i Martinović.

I neko je od njih, opčinjen likovima čiji je odraz video u njihovoj potpunoj raskoši uzviknuo: „Pu, jebem ti kretene, da ti jebem. Red je da pocrkamo od gladi!“

Tako je počeo štrajk glađu vlasti protiv nasilja vlasti.

Neće početi da jedu dok pastuv iz Brusa ne bude osuđen.

Ako se piroman iz Grocke izvuče, odbiće infuzije koje im je doneo Zlatibor Lončar.

Svoje će se odluke držati čak i kad saznaju ko je rušio u Hercegovačkoj.

Vesić se više neće sećati ni šta je jeo, dok mu ne kažu ko je posekao stabla na Kalemegdanu.

Njegova poslednja želja sastoji se iz tri jedinstvena dela: da ga nataknu na jarbol, bace sa starog mosta i obanjaju u suvoj fontani.

Drugog dana štrajka, borcima protiv vlasti priključiće se i Predrag Sarapa. Njemu je štrajk glađu potreban kao hleb.

Vulina će podržati vojni vrh, koji će preskakati samo po jedan suvi obrok. Njima je potrebna kondicija za izvođenje planiranog puča.

Uz Martinovića gladuje čitava poslanička grupa, ogorčena zbog odnosa Maje Gojković prema opoziciji.

Ta asketska i isposnička grupa strogo će gladovati, uz restriktivno prehranjivanje: tri punjene pljeskavice dnevno. Ordevera, urnebesa, sena i zobi odriču se u korist Nade Macure i njenih ljubimaca u zoo vrtu.

Deo najfinijih delikatesa, kojih će se štrajkači odreći, namenjen je za hranjenje mozga Miroslava Lazanskog.

Ministra odbrane će, kako bi izdržao najveće iskušenje posle vojne obuke, hrabriti song Tijane Dapčević: „Ja imam tetku koja nikada udavala se nije… A teče nema!“

Za sve njih, završni deo: „Ovo je zemlja mojih snova. Ovde je nebo puno zvezda. Leti se i bez aviona. Let iznad kukavičjeg gnezda!“

Da bi bili jedinstveni, stručnjaci iz Gornje Toponice, Guberevca i Laze spremni su da ih čvrsto povežu međusobno.

EPS je zadužen za elektrošokove.

U slučaju da njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, već su se odlučili za poslednje reči koje ulaze u istoriju.

Vulin: Konačno slobodan. Vučiću vrhovni pederu!

Vesić: Hodam sad kao zombi! Sve je isto kao pre.

Martinović: Što me bre zajebaste da umrem gladan! Gde su mi uši bile!?

Svi: Jebeš ovakav život uz Đilasa, Boška i Jeremića!

Nada Macura svima opipava puls i slojevito ih svlači. Lončar izbegava da bude blizu, kako ga ne bi povukao refleks iz vremena Zemunskog klana.

Iz najboljih beogradskih roštiljnica i pečenjara stižu ekipe za nasilno hranjenje.

Ali, izgleda da je sve dockan. Popovi unose voštanice.

Patrijarh Irinej je spremio govor za komemoraciju: Gospodi pomiluj rabe božije Aleksandra, Gorana i Aleksandra, i daj im večno spasenije, na vjeki vjekov. Amin i aferim.

Ipak, ništa nije gotovo dok ne dođe božiji izaslanik.

Sa govornice se čuo dobro poznati urlik: Šta to radite bednici, defetisti i budale, sram vas i stid bilo. Čekaju nas nova nedela, uspravite se i na posao.

Ali više nije bilo ushićenja niti elana. Svi polumrtvi se pridigoše i pred prizorom gospodara počeše da povraćaju.

Čitav parlament beše ispunjen riganjem, klokotanjem i mučninom. Velika sala je postala smrdljivo đubrište.

Oko skupštinske zgrade Stefanović je postavio jake policijske snage.

„Da li ovi još štrajkuju glađu?“, upitao je jedan prolaznik policajca koji se dosađivao šetajući svojom kratkom stazom.

„Ma jok. Jedu govna!“

Peščanik.net, 12.04.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19