Razgovor vodio Miloš Ćirić

 
Vladimir Milčin, izvršni direktor Fondacije Otvoreno društvo Makedonije i profesor Fakulteta dramskih umetnost u Skoplju. Vladimir Milčin je reditelj predstave “Sveti Sava”, čije su izvođenje 1991. u JDP-u sprečile pristalice SRS-a.

Koji su razlozi vlasti u Makedoniji da prizna nezavisnost Kosova i zašto se to dogodilo baš sada?

Danas je makedonski premijer Nikola Gruevski rekao da je priznavanje nezavisnosti Kosova od državnog interesa za Makedoniju, a samo pre nedelju dana vicepremijer za evropska pitanja Ivica Bocevski je rekao da će Makedonija priznati Kosovo kada to bude deo njenih državnih interesa. Postavlja se pitanje šta se to desilo u toku ovih nedelju dana, pa je priznavanje Kosova postalo urgentno pitanje, posebno ako se ima u vidu da nije završeno obeležavanje granice.

Jedino objašnjenje koje se čini razumljivim je da se radi o nečemu što je pitanje opstanka koalicije na vlasti koju predvodi premijer Gruevski. On je istovremeno lider vladajuće VMRO DPMNE, a njegov najveći partner u vladi je partija Demokratska unija za integraciju, koju vodi Alija Ahmeti, koja očigledno ima problema da svojim biračima pokaže da nije samo poslušni i nemi svedok poteza koje vuku vlada i premijer.

Pitanje priznavanja Kosova je više pitanje unutrašnjeg političkog karaktera nego pojačanog pritiska SAD i Velike Britanije, međutim ne vidim da je to bilo toliko vruće da je priznavanje nezavisnog Kosova moralo da se dogodi baš sada.

Ovu odluku parlamenta neki interpretiraju time da je Gruevski na ovaj način pokušao da odobrovolji SAD zbog mišljenja da Makedonija zauzima pretvrd stav u pregovorima sa Grčkom, te da je premijer ovim potezom hteo da smanji nezadovoljstvo Buša i njegove administracije. Ja ne mislim tako, meni se čini da je premijer Gruevski ovim učvrstio svoj koalicioni savez sa Alijom Ahmetijem i tako uspeo da produži, na neodređeno vreme, apsolutnu vlast u Makedoniji.

Naime, Gruevski ima dvotrećinsku većinu u Parlamentu što mu daje mogućnost da menja Ustav, da menja zakone preko noći na vanrednim sednicama bez ikakve debate. Odluka o nezavisnosti Kosova je doneta upravo tako – navrat nanos.

Premijer je vruć krompir priznavanja Kosova prebacio na parlament, jer je znao da je reč o nepopularnoj odluci za većinu stanovništva. To je bila inicijativa njegove partije, pri čemu se on nije pojavio ni na debati u skupštini. Gruevski je tako ispao vrlo vešt u zaštiti svog rejtinga, jer ga to najviše brine. Na primer, u odnosu na pitanje o imenu Makedonije, premijer se vešto prikazuje kao jedini branilac makedonskog identiteta, a da su svi ostali izdajice. Njemu odlično odgovara tvrdi stav Grčke, tako da izgleda kao da Gruevski i grčki premijer Karamalis vrlo dobro ispomažu jedan drugoga u nameri da zadrže vlast u svojim zemljama, predstavljajući se kao jedini branitelji nacionalnih interesa.

Kakve su reakcije u Makedoniji na odluku srpskih vlasti da ambasadoru Aleksandru Vasilevskom “otkažu gostoprimstvo”?

Ovdašnji mediji pokušavaju da ne dolivaju ulje na vatru. Živeći u zemlji koja je pod stalnim pritiskom zbog problema sa imenom, građani su postali pomalo letargični, jer imaju utisak da se stalno radi o nekim interesima koji njima nisu baš najjasniji, ali protiv kojih se ne može boriti. Mislim da je građanima Makedonije razumljivo da su srpske vlasti morale da pokažu neku čvrstinu, mada im se čini da to baš i nije u redu, jer Srbija takvu čvrstinu nije pokazivala prema drugim, jačim zemljama koje su uradile isto što i Makedonija. Međutim, ljudima ovde nije čudno kada vide da neke vlasti pokazuju nekonzistentnost i duple standarde, jer je i naša vlast takva. Dobar je primer glasanje Makedonije u UN i nakon toga priznanje nezavisnog Kosova.

Kako vama izgledaju ta dva događaja, koji su se odigrali u razmaku od svega nekoliko dana. Prvi je zakazivanje hitne sednice Sobranja na kojoj je zvanično Skoplje priznalo nezavisno Kosovo, samo dan nakon posete američkog sekretara odbrane Roberta Gejtsa Makedoniji koji je izjavio “da bi SAD visoko cenile brzo priznavanje nezavisnosti Kosova” i činjenice da je Makedonija prilikom glasanja u UN bila uzdržana o inicijativi Srbije, što su makedonski zvaničnici opisali kao davanje podrške Srbiji?

Niti ja niti mnogi odavde nisu iznenađeni tom nedoslednošću poteza makedonske vlade. Ono što je paradoksalno je to da Gruevski i njegova koalicija nisu do sada pokazivali apsolutnu spremnost da slušaju američke poruke. U jednom trenutku se mnogima činilo da se tu radi o nekakvom obećanju SAD u vidu pojačane podrške Makedoniji u sporu sa Grčkom, međutim najnoviji Nimicov predlog o imenu Makedonije je pokazao da tu nema nikakve pojačane podrške, jer je ovaj novi predlog gori od prethodnog. Jedan od mogućih odgovora je i taj da Gruevski hoće da malo koriguje sliku o sebi, da pokaže da u osnovi nije prozapadno raspoložen.

Koje probleme primećujete u odnosima Srbije i Makedonije?

Prvo, pitanje odnosa dveju crkava je jedna od stvari koja zamućuje stvari na nivou osećanja građana i drugo, ono što u Makedoniji stvara posebnu gorčinu, jeste nemogućnost da se u manastriu Prohor Pčinjski obeležava nacionalni praznik Makedonije gde je 2. avgusta 1944. održana konferencija Antifašističkog veća Makedonije. To je ono što stvara najdužu senku nad odnosima dva naroda, pri čemu mislim da većina građana i na jednoj i na drugoj strani gaji izrazito jake uzajamne simpatije.

Jedno je sigurno, u Makedoniji ćete danas naći ljude koji imaju jedan izrazito promiloševićevski stav i koji misle da je Milošević otkrio recept u odnosu na “američke i zapadne zavere i planove”. Jedan deo građana Makedonije ima jake simpatije za taj model.

S vremena na vreme u makedonskim medijima se pominju i prava makedonske manjine u Srbiji kada se potencira očigledna asimetričnost, jer Srbi u Makedoniji imaju veća prava na samoorganizovanje od Makedonaca u Srbiji. Tako je zaključak da se Srbi u Makedoniji zapravo i ne smatraju nacionalnom manjinom, jer učestvuju u koalicionim vladama i formiraju opozicione partije.

Kako vidite budućnost odnosa Srbije i Makedonije?

Ja ne očekujem neka dramatična pogoršavanja ni na političkom ni na privrednom planu. Lako se može desiti da se pozicije dve države na putu ka Evropskoj uniji izjednače, a moguće je da Srbija i prestigne Makedoniju ukoliko ova blokada sa imenom Makedonije potraje.

Mislim da će i jedna i druga strana gledati da se privremeno zahlađivanje u odnosima brzo prevaziđe. Za Srbiju je važan protok prema jugu i Grčkoj preko Makedonije, a za Makedoniju je važan otvoren put prema severu preko Srbije. Mislim da dve države dugoročno nisu spremne da rade jedna protiv druge, iz čisto pragmatičnih i praktičnih razloga.

 
Peščanik.net, 12.10.2008.