Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Pravnici će znati da kažu mnogo više od mene o suđenjima Donaldu Trumpu. Za sada su pokrenuta tri sudska postupka protiv njega. U Njujorku ga gone zbog plaćanja jednoj „porno zvezdi“ da ne svedoči protiv njega. U Vašingtonu mu sude zbog rušenja poretka Sjedinjenih Država pošto je izgubio izbore 2020. Čitalac se seća nasilnih protesta Trumpovih pristalica i nereda iz januara 2021. Protiv Trumpa stoji optužnica za pokušaj preuzimanja vlasti mimo izbora i izbornih rezultata. Konačno, Trumpa pred sudom na Floridi gone i zato što je iz predsedničke kancelarije nezakonito izneo tajne dokumente i onda ih još zadržao kod kuće i pošto više nije bio predsednik. Uz sve to, u Džordžiji bi protiv njega mogla biti podignuta optužnica za pokušaj menjanja već utvrđenih rezultata izbora za predsednika.

Za sad se u svim ovim slučajevima Trump brani sa slobode, ali se utemeljeno spekuliše da bi mogao biti i utamničen, jer krši uslove pod kojima mu je dozvoljeno da ostane na slobodi. Naime, uprkos opomenama suda, Trump ne prestaje da preti porotnicima, tužiocima, sudijama te, ponajviše, potencijalnim svedocima, pogotovo onima iz njegovog bivšeg bliskog političkog okruženja. Te pretnje se shvataju ozbiljno u meri u kojoj su brojne njegove pristalice bile ozbiljno spremne da ga fanatično slede i slušaju.

Povrh svega toga, Trumpovi saradnici uveliko se u njegovoj novoj izbornoj kampanji oštre da menjaju Ustav SAD-a. Najavljuju promene posle kojih više neće biti moguće skinuti Trumpa i njegove republikance s vlasti. Oni ovaj novi Trumpov ulazak u trku za predsednika više vide kao revolucionarnu borbu nego kao učešće u jasno definisanoj i zakonima regulisanoj demokratskoj proceduri. U skladu s tim se i ponašaju. Da se i ove pretnje shvataju ozbiljno, potvrđuje dakle i gomilanje sudskih procesa protiv Trumpa. Demokratski nastrojeni žitelji Sjedinjenih Država radije bi da Trumpa vide u zatvoru, nego da strepe od njegove moguće izborne pobede. Tim pre što im nedavno iskustvo govori da revolucionarne pretnje Trumpovih sledbenika nisu prazne: već u svom prvom mandatu Trump je pokazao koliko može biti opasan po američki poredak. Vrhovni sud u svom tekućem sastavu je Trumpova zaostavština iz prvog mandata: nedavne odluke tog suda o zabrani abortusa i ukidanju afirmativne akcije pokazuju koliko je Trump u stanju da bude (revolucionarno) efikasan/razoran jednom kada se dokopa moći.

Posmatraču iz našeg dela sveta panika među američkim demokratama i demokratski nastrojenim žiteljima je lako razumljiva. Da ne postoji razlika u moći i veličini između dve zemlje, za Trumpa bi se bez oklevanja moglo reći da je on američki Orban u pokušaju. Ili, zašto da ne, Vučić. Proteklih godina akademski politikolozi objavili su niz knjiga o kraju, smrti, propasti, opadanju… demokratije. Na njihovu sumornu sliku budućnosti demokratije sasvim sigurno je uticalo i Trumpovo ponašanje u njegovom prvom (valjda i poslednjem) predsedničkom mandatu. Uz Trumpa su u tim studijama kao primeri, naravno, stajali i Orban, Erdogan, Modi (ako se dobro sećam, i Vučić), a bilo je i posebnih osvrta na brexit. Trumpov poraz podgrejao je nadu da propadanje demokratije možda nije nezaustavljiv, nepovratan proces. Sada gledamo kako se u Sjedinjenim Državama upinju iz sve snage, koristeći sva dopuštena/legalna sredstva, da Trumpa osujete u novom (ovog puta otvoreno revolucionarnom) pohodu na vlast. Samo, ovde nas ti konzervativni revolucionari i njihovi izborni izgledi u stvari ne zanimaju.

Zanima nas tek američki ambasador u Srbiji i njegova idiotska kampanja za potpirivanje ljubavi prema Sjedinjenim Državama među žiteljima Srbije. Notorna je činjenica da u Srbiji imamo jako antiameričko raspoloženje. Stvar je zdrave pameti da se to raspoloženje ne menja propagandnim kampanjama. A upravo to je ovdašnja američka ambasada jednom već pokušala: da se tupavim reklamnim spotovima dodvori narodu u Srbiji. Kao, i vi ste svet. Evo, kao Tesla. Ili kao Pupin. Ili kao Milunka Savić. Izgleda da kampanja nije dala rezultat, pa se neko dao u osmišljavanje nove, bolje, jače i naprednije kampanje. Naravno, kada zamislite idiotske spotove s očajno lošom porukom, ne možete ni očekivati dobar rezultat. Ali, umesto da stanete s takvim kampanjama, vi uradite još gluplju (a to nije lako) stvar: upregnete domaću administraciju i njen glavni medijski pogon da probudite ljubav prema Americi među tradicionalno prema zapadnjacima mrzovoljnim Srbima.

Ko god da je prodao ovu kampanju američkom ambasadoru, zaslužio je svaki prokleti dolar koji je za to dobio. Naprosto je nezamislivo da neko kupi nešto tako besmisleno. Ali, eto, američki ambasador je kupio. I da odmah kažemo, nije problem u tome što je kampanja glupa, što je spot bez pameti. Događaju se takve stvari, mada ne često i ne u toj meri. Nešto drugo je zanimljivo. Američki ambasador u Beogradu deo je administracije koja se u ovom trenutku trudi iz petnih žila da osujeti novi Trumpov dolazak na mesto predsednika. To radi iz više nego jasnih i ispravnih razloga. Ali, ista ta administracija, izvan granica Sjedinjenih Država nema nijedan problem da podrži lokalne trumpove. A među njima i Vučića. Kao da hoće da kaže da je ono što je loše za Amerikance dobro za sve ostale. Pa se ambasador pita zašto ih Srbi ne vole.

Samo, recimo i to, ne mrzimo ih. Zato, jedan dobronamerni savet: podržavajte Vučića koliko god hoćete, to više nije problem, njegovo vreme na čelu Srbije počelo je da curi. Ali, vodite računa da Vučić ni slučajno ne podrži vašeg demokratskog kandidata. On je godinama unazad uspešno demonstrirao svoje političko slepilo i redovno na američkim predsedničkim izborima podržavao kandidate koji su na kraju gubili trku. Kako Hillary Clinton tako i Trumpa. Ako iz zahvalnosti za bezgraničnu podršku nove američke administracije ovaj put podrži Bidena, sami ćete biti krivi za Trumpov uspeh.

Peščanik.net, 08.08.2023.

TRAMPOZOIK

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).