Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Pare ko nove godine – stižu nam hteli mi to ili ne. Ma šta ko nove godine – stižu ko prekršajne prijave za proteste, bili mi legitimisani ili ne bili. Jer nam je izgleda stigla nova 1948. godina, samo što sad vlast ima i kamere koje će umesto ptičica da im došapnu šta ste rekli i radili.

Prigodno, baš nekako u isto vreme, predsednik Srbije je u jednom od svojih svakodnevnih oproštajnih obraćanja (ne brinite, opraštao se od stare godine ne od funkcije, ni stranačke ni državne) rekao da on mrzi hajke i da se na racionalan i pošten način trudi da vodi državu i političku stranku. (Možete li da se ne smejete tako glasno, ometate me u pisanju? Hvala.) Dakle, čovek koji će i Tita zbog onog „majku ti božiju“ optužiti da mu je psovao majku – ne voli hajke. Važi.

Ali nisam samo tu njegovu izjavu htela da podelim sa vama nego i jednu drugu, zloslutniju. Naime, pitao nas je hoćemo li mi da obezbedimo milijardu evra za odštetu Rio Tintu? Čovek koji sa svojih deset prstiju „obezbeđuje“ bukvalno sve, od aparata za disanje i vitamina za penzionere do još neregistrovanih lekova protiv kovida koje reklamira u najgorem maniru telešopova, sada traži da mi obezbedimo milijardu evra?! Pa i da imamo, odakle nam? Nismo mi izmišljeni projekat ili izmišljeno radno mesto pa da se finansiramo iz budžeta. Baš naprotiv, ono malo što zaradimo mi stavljamo u budžet koji vlast spiska dok kažeš: šta ovo bi?

Matematika mi nije jača strana (znam, bolje bih se kotirala da ko predsednik vlasti mašem peticama iz osnovne škole ali me je blam u ovim godinama) no računam da sabiranje nije mnogo zahtevno. Možemo čak i da izostavimo najnovije „racionalno i pošteno“ predizborno „od kolevke pa do groba“ čašćavanje po kojem su i deca na „katolički” Božić čašćena paketićima sumnjive Fondacije za srpski narod i otadžbinu, pardon, državu, koja ima nesumnjivi SNS logo. Ostaje još samo da se smisli neka čast i za embrione, jajne ćelije i spermatozoide pa da svi budu pokriveni.

Ali pogledajmo gde je sve ova vlast odvajkada spiskavala pare koje joj ne pripadaju. Pa samo smo firmi indikativnog naziva „Ostavi nek’ svetli“ platili pet godina neprekidnog novogodišnjeg osvetljenja (deset godina rasvete koja stoji po pola godine pa vi vidite). A gde su jedne te iste popravke jednih te istih puteva, beskonačna prevrtanja kocki i kaldrma, izgradnja privatnog Beograda na vodi… i sve to od naših para a kroz kumovske, burazerske i sestrinske firme za pranje i otimanje para? Ako tome dodamo stotine miliona evra za čiju je proneveru sama vlast optužila svog rođenog predsednika Fudbalskog saveza, pa stotine miliona evra za struju za čiji nedostatak vlast nije optužila svog rođenog vršioca dužnosti direktora i još stotine miliona evra koje vlast najavljuje za samo njoj preko potreban nacionalni stadion – to mu dođe (ne dođe mu, nego vlast dođe nama) cirka bar nekoliko Rio Tinta da obeštetimo.

Naravno, mogli bismo da obeštetimo i sebe za sve ove godine ovakve vlasti. Da nas ne bi mladost sa punim pravom pitala gde nam je bila starost kad smo sve ovo dopustili.

Peščanik.net, 03.01.2022.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)