ljudi na ulici sa zastavom Srbije

Foto: Predrag Trokicić

Po ulicama sada već mnogih gradova protestuju ljudi koji imaju neutaživu potrebu za pristojnom državom. Njima nasuprot stoji vlast koja ima nezajažljivu želju da iz te države iscedi za sebe sve što može. A može mnogo i ništa joj nije dovoljno.

Eto, predsedniku države, na primer, nije bio dovoljan ni velelepni doček, još velelepniji orden i najvelelepniji gost nego je, posle celodnevnog obitavanja u direktnom prenosu dočekivanja predsednika Rusije, već sutradan požurio da na televiziji izrazi svoje nezadovoljstvo. Opozicijom, naravno. Koja, zamislite, nije mogla da podnese sve lepote prethodnog dana, nego je gutala sredstva za smirenje pa se, barem po svedočenju predsednika države lično, u apotekama ne može naći ni kutija Bensedina.

Šefu njegovog kabineta nije dovoljno što sve televizije nedolično veličaju vlast i što vlast gostuje, šta gostuje – izigrava domaćina u svakoj emisiji, nego se pred gledaocima nesputano brecao na nedužnu voditeljku i to samo zato što se javni servis drznuo da maltene dva minuta svog TV Dnevnika (što je inače „daleko malo“ minuta) izveštava o šetnji koja čak nije bila ni protestna već odavanje pošte na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića.

Šefici vlade nije dovoljno što svi tabloidi svakodnevno horski satanizuju opoziciju nego je i sama ponudila novu tvrdnju: da su ljudi koji čine Savez za Srbiju – talibani. Kako premijerka stručno dokazuje da jesu? Pa tako što ona, opet samo po sopstvenom pisanju, „pridaje prilično važnosti istini i ovo je, iskreno, taj politički pravac“. (A kad to iskreno tvrdi osoba koja pridaje prilično važnosti istini – kako biti srca kamenoga pa je, na primer, tužiti za klevetu ili nešto teže, zar ne?)

A kad imamo vlast kojoj nije dovoljno ni to što je uzela sve pare i sve poslove, što je zaposela sve resurse i sva prirodna bogatstva, što je čak i Novu godinu pretvorila u svoj šestomesečni (finansijski) ugođaj – možemo li očekivati da joj je jedan kontramiting dovoljan? Naročito ovoj vlasti koja je usavršila sistem dovođenja ljudi i podigla ga na ponižavajući nivo (to se zavodi kao radna obaveza mada više podseća na radne logore samo putujuće) i koja je Beograd umesto u grad kranova u jednom danu pretvorila u grad parkiranih autobusa?

A zapravo, kontra svih ljudi koji protestuju petkom i subotom nisu oni koje bi vlast mogla da izvede. Kontra je samo nezajažljiva vlast kojoj ništa nije dovoljno. I koja se svim silama trudi da opozicionim glasačima niko ne bude dovoljno dobar.

Peščanik.net, 21.01.2019.

PROTESTI 2018/19.

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.