Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Početkom prošle godine Tužilaštvo za organizovani kriminal je povodom nekih nabavki u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije pokrenulo postupak, odnosno predistražne radnje, i policija je po nalogu tužilaštva saslušala veliki broj lica. Ali posle više od godinu dana i velikog broja lica uključenih u postupak, javnost je ostala gotovo potpuno uskraćena za informacije o razlozima za pokretanje postupka i o njegovom toku. Zapravo, one su od javnosti brižljivo sakrivene i proglašene za strogo poverljive.

U takvim okolnostima ostaje nam samo da pretpostavimo da je razlog za pokretanje postupka korupcija, što u zemlji ogrezloj u korupciju i jeste najlogičnije. Međutim, ovih dana su me nizom frapantnih činjenica i pitanja na koje su mi tražili komentare i odgovore, a potom i objavljivanjem odličnog istraživačkog teksta – novinari BIRN-a uverili da pored korupcije koja je po svoj prilici utvrđena, postoji još nešto što bi moralo da bude mnogo ozbiljniji razlog za pokretanje i vođenje krivičnog postupka.

Naime, predmet nabavki vrednih više desetina miliona dinara, skriven iza benignih formulacija objavljenih na Portalu javnih nabavki, kao što su „audio i digitalna oprema“ ili „oprema za servisiranje mobilnih telefona“ – bili su dronovi snabdeveni opremom za nadzor, kamere izuzetne osetljivosti za snimanje u svim uslovima u visokoj rezoluciji i za biometrijsko prepoznavanje lica, oprema za praćenje i lociranje, uređaji za tajno snimanje razgovora i ometanje telefonske komunikacije, softveri za prikupljanje i analizu ličnih podataka i lozinki za pristup društvenim mrežama, dekodiranje i čitanje podataka koji su učitani u telefone i klaud. Dakle stvari koje snažno asociraju na aktivnosti državne bezbednosno-obaveštajne strukture, a baš nimalo na uobičajene aktivnosti državnog preduzeća čiji posao je proizvodnja i distribucija električne energije.

Video nadzor nad zaposlenima i posetiocima u EPS-u je moguć samo pod određenim uslovima, ali je ma kakvo tajno snimanje isključeno. Načelno, u svim prostorijama ili zonama koje su pokrivene video nadzorom obaveštenje o tome treba da je vidno istaknuto. Ljudi koji su predmet video nadzora i snimanja to moraju znati. Tajno snimanje je moguće samo kao posebni izuzetak, kao jedna od tzv. posebnih dokaznih radnji uređenih Zakonikom o krivičnom postupku (tajno praćenje i snimanje, čl. 171 ZKP) koju, samo na osnovu naredbe suda, sprovode isključivo policija, BIA i VBA. A za snimanje opremom za biometrijsku identifikaciju lica u našem pravnom poretku ne postoji pravni osnov – čak ni od strane policije, BIA i VBA.

I prisluškivanje je jedna od tzv. posebnih dokaznih radnji predviđenih ZKP-om (tajni nadzor komunikacije, čl. 167). Tajno snimanje i prisluškivanje, da bi bili zakoniti, moraju biti određeni naredbom suda (sudije za prethodni postupak), koje sud izdaje na obrazložen zahtev tužioca. I tada te radnje sprovode policija, BIA ili VBA, a ne javna preduzeća.

Čak i sudu ZKP nalaže da prilikom određivanja posebnih dokaznih radnji posebno ceni da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje zadire u prava građana. Potpuno je nedopustivo da EPS bilo koga tajno prati, presreće mu, snima, ometa komunikacije, preslušava razgovore ili vrši uvid u memorije telefona ili klaud. Takve aktivnosti su ne samo nedozvoljene, nego predstavljaju krivično delo.

Raskorak između legalnih aktivnosti preduzeća s jedne strane, i korišćenja opreme kakva je nabavljena sa druge, je toliko veliki da je apsurdan. To da javno preduzeće – koje raspolaže sa bar 10 milijardi evra kapitala, ali iz godine u godinu proizvodi sve manje a uvozi sve više struje, pravi gubitke, ne uspeva da zameni zastarele agregate pa emituje više zagađenja nego sve elektrane na ugalj u EU zajedno, na čelu sa direktorom koji je mada nezakonito postavljen ipak, uz podršku Vlade, na tom mestu niz godina – uspešno formira špijunski centar, deluje gotovo tragikomično. Ovaj tragikomičan kontekst upotpunjuje činjenica koja me je asocirala na famoznu malu cvećaru, sedište špijunske grupe TNT iz stripova Bunkera i Magnusa o Alanu Fordu. Naime, prislušni centar EPS-a se nalazi u tajnoj prostoriji u upravnoj zgradi pijace na beogradskom Ceraku.

Zna se da policija, BIA i VBA odgovarajuću opremu, osim za postupanje po zakonu, koriste i kršeći zakone i ljudska prava. Zna se i da to rade i partijske, tajkunske ili kriminalne strukture. I možda je u žalosnim uslovima neuređenog sistema i potpunog odsustva kontrole i logično očekivati da se tim počne baviti bezmalo ko god poželi, ali ipak ne i državna javna preduzeća.

Mnogo je pitanja koja se povodom male cvećare EPS-a otvaraju. Na primer, da li je oprema nabavljana samo za EPS? Da li je priča zaista proizvod tragikomičnih kontraobaveštajnih ambicija i (ne)kompetencije rukovodstva EPS-a usmerenih protiv opozicije u preduzeću ili je stvar ipak ozbiljnija? Gde je sada ta oprema? Ko je koristi? Da li je ovo usamljen slučaj ili se slične stvari kriju i iza javnih nabavki drugih državnih preduzeća?

I najbitnije: zašto je i posle više od godinu dana cela stvar na samom početku, zašto je još uvek u pretkrivičnom postupku? Zašto je i posle toliko vremena jedino što tužilaštvo ima da saopšti javnosti to da je slučaj strogo poverljiv?

Od mučnog odsustva odgovora još je mučnije to što su pretpostavljeni najverovatniji odgovori ružni i neprihvatljivi. Sve previše podseća na ulogu tužilaštva u zataškavanju divljačkog noćnog rušenja u Savamali, ili u guranju pod tepih tragičnog pada vojnog helikoptera kod Surčina, ili u prikrivanju stvarno odgovornih uz istovremeno maltretiranje uzbunjivača u aferi Krušik i, bez daljeg nabrajanja u nedogled, ukazuje na spremnost tužilaštva da još jednom odigra tu sramnu ulogu.

Peščanik.net, 31.03.2022.

NOVE TEHNOLOGIJE

The following two tabs change content below.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)