Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Kako i dolikuje blagdanskoj atmosferi, proglasismo prigodno primirje sa susednom Hrvatskom. Bitka u naoružavanju i naruživanju se obustavlja do boljih predizbornih dana. Privremeno se vraća i starinski diplomatski manir: ja tebi vojvodo, ti meni serdaru, a posle ćemo ponovo ratobornu retoriku: ja mojim glasačima o tebi da si grozan, ti svojim biračima o meni da sam grozan.

No, budući da će ovde Božić biti tek za trinaest dana, ne mora da utihne i rat protiv domaćih neprijatelja. Bombardovanje žive sile izjavama nastavlja se nesmanjenom žestinom. Kao i prepucavanje u parlamentu i pucanje iz svih oružja po opoziciji koja vodi specijalni rat – psovanjem majke.

Na prvoj borbenoj liniji je predsednica parlamenta koja i dalje ne propušta priliku da javnost obavesti o žestokim psovačkim napadima kojima je izložena kad niko ne sluša. Izgleda da su ti napadi toliko učestali da je i nadbiskup beogradski morao da ih osudi u svojoj prazničnoj poslanici.

U zemlji u kojoj se majka stavlja u seksualni kontekst da bi se izrazilo divljenje kvalitetu proizvoda ili postupku osobe (u prevodu na pristojno: polno opšti sa kevom), u zemlji u kojoj ljudi znaju da opsuju majku automobilu i uopšte predmetima koji im se izmaknu kontroli, pa čak i samima sebi u nastupu samokritičnosti, u takvoj zemlji, sa takvim jezičkim navikama – najveći zločin je baš psovanje majke u parlamentu. A najveća vrlina to što je ne psujete. Tolika čak da će uskoro u poslaničkim biografijama kao i u malim oglasima početi da se navodi: ne pije, ne puši, ne psuje majku.

Prosto vam dođe da poželite da stvarno samo opozicija govori ružne reči u parlamentu. Jer bi to značilo da poslanici vladajuće većine ne vređaju i ne omalovažavaju nikoga pa ni LGBT osobe (na šta predsednica parlamenta diskretno upozori, ne na štetnost takvih iskaza pred drugim poslanicima i pred kamerama, dakle pred javnošću – već pred ministarkom lezbejkom).

Kao i da poželite da vlast sa podjednakom borbenošću brani i sve druge majke i žene uopšte. Da im ne smanjuje i ne ukida ”povlastice” (to je ono što uređene države daju čak i kad im podizanje nataliteta nije prioritet kao što nama, deklarativno, jeste) i da im ne nameće otežavajuće i ponižavajuće tretmane (kao što je državni komitet za odobravanje abortusa, koji je najavljen pa povučen u ilegalu).

I da poželite da su protesti građana zaista ono najgore što se u državi dešava. Jer bi to značilo da su nasilnici, huškači i oni koji imaju spornu čak i intelektualnu imovinu – po zatvorima, a ne po vladinim kabinetima, parlamentima i medijima.

Ali, to su već novogodišnje želje, a za njih je zadužen Deda Mraz, a ne vlast. A i Deda Mraz samo za dobre, što mi, po izveštaju vlasti, nismo bili.

Peščanik.net, 26.12.2016.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)