„Četvrtkom u 9: Decu ne donose rode“, emisiju posvećenu temi akušerskog nasilja nacionalni servis je, kako i dolikuje, otpočeo snimkom Aleksandra Vučića. Vučić je primio Maricu Mihajlović, a deo snimka koji je RTS odlučio da objavi je onaj u kome objašnjava kako je 99 posto ginekologa i akušera među najboljima. Ostatak treba više da obrati pažnju.
U studiju RTS-a su bile prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost, prof. dr Olivera Kontić Vučinić, predsednica Ginekološko-akušerske sekcije SLD i dr Maja Milosavljević, psihijatrica, iz Instituta za mentalno zdravlje Srbije.
Ministarka zdravlja ponoviće reči Aleksandra Vučića da 99 posto ginekologa i akušera radi svoj posao kako treba. Žene još treba da budu zahvalne jer su donedavno redovno umirale na porođaju, sve dok se nije edukovao dovoljan broj lekara. Ministarka je upozorila da se mora sačekati s konačnim sudom, da stignu svi nalazi i struka obavi posao. I konačan sud, naglašava, treba da dâ struka. Možda izjavu ministarke o tome kako su žene donedavno redovno umirale na porođaju možemo i da protumačimo kao loše artikulisan pokušaj da se skrene pažnja na činjenicu da porođaj, bez obzira na svu njegovu prirodnost, jeste opasan i po majku i po dete i da je lekar tu da spreči komplikacije ili sanira njihove posledice. Pozivanje na struku, s druge strane, razotkriva da Grujičić ili nije čula primedbe žena sa svih strana ili je nije briga za njih. Jedna od ozbiljnih primedbi jeste i to da je podnošenje prijava izuzetno otežano jer je gotovo nemoguće naći lekara koji će svedočiti protiv kolege. Grujičić na to odgovara – pustite institucije da rade svoj posao.
Sva dobra volja prema ministarki Grujičić nestaje kada se dođe do načina na koji se saznalo o slučaju Marice Mihajlović. „Ovo što se sada dešava i napadaju moje kolege, ja sam doživeo od ovog ono od onog ovo pa ja mogu sutra da se ulogujem i kažem, ja sam doživela od toga to i to, ko će to da proveri. Mreže su odlične kada je u pitanju nauka jer možete lako da dođete do naučnih članaka i da pročitate ono što vam treba da biste se usavršavali, ali je loše zato što masa ljudi svoje frustracije upravo iskazuje kroz mreže i ko zna većina tih stvari koje se pišu na mrežama zapravo i nisu tačne.“ Dakle, žene koje su danima na mrežama pisale o svojim traumatičnim iskustvima sa porođaja su samo iskazivale svoje frustracije? Većina je lagala? Čudno je što ministarka nije dodala i da su histerične.
Odbranu struke nastavlja i prof. dr Olivera Kontić Vučinić. Smrt bebe na porođaju je noćna mora svakog akušera, kaže ona i dodaje da je smrt majke jedino što je strašnije. Opet, daćemo malo prostora, i uzećemo u obzir da Kontić Vučinić nije ličnost vična javnim nastupim, i da se zato fokusira na osećanja akušera, a ne majke, kada se dogodi da beba umre na porođaju. Dobronamerno ćemo to protumačiti kao pokušaj da se kaže da je akušerima, ne samo u profesionalnom već i u ličnom smislu, izuzetno stalo da porođaj prođe kako treba. Već u nastavku dobronamerno tumačenje postaje neizvodljivo. Kontić Vučinić je prepričala slučaj koji se desio na neimenovanoj klinici. Navodno, na prijem je stigla žena mesec dana pre termina porođaja, žalila se na bolove i zahtevala carski rez: „Znate šta, ako ja kažem da treba da mi uradite carski rez, vi mi ga morate uraditi“. Kontić Vučinić hoće da upozori da smo na klizavom terenu kada će trudnice zahtevati carski rez kad god se njima prohte, a lekari će morati da im udovoljavaju, u strahu od prijava, tužbi ili razvlačenja po mrežama. Podseća da je Ginekološko-akušerska sekcija SDL-a, čija je ona predsednica, otpočela razgovore o akušerskom nasilju još pre dve godine. U nekom trenutku su organizovali u okviru najvećeg kongresa i sesiju posvećenu razgovoru sa trudnicom i porodicom u kriznim trenucima, ali je odziv javnosti bio obeshrabrujući.
Dr Maja Milosavljević nastavlja u sličnom tonu. Oni se bave porođajnom traumom još od 2008. Vrata Instituta za mentalno zdravlje su otvorena svima, ali retko ko dolazi. Struka je svesna problema i radi na njegovom rešavanju, ali narod jednostavno nije zainteresovan za to. Nije zainteresovan da sarađuje.
Kritika sistema dolazi od poverenice za rodna pitanja. Janković navodi da su institucije krive što je poverenje izgubljeno, ali i da se ne sme generalizovati. Kontić Vučinić se nadovezuje i objašnjava da nadzor lekara mogu raditi samo lekari, ali ako poverenja nema, da je neophodno naći način da se to prevaziđe. Zaključuje „mora svaka žalba i bahatost da ima svoje ime i prezime, ali i podnosilac žalbe, potencijalna žrtva takođe mora da ima svoje ime i prezime“, aludirajući na klizavi teren na koji je prethodno upozorila.
Novinarka sajta RTS-a Tijana Radonjić, koja je prethodno podelila svoje traumatično iskustvo iz porodilišta, postavila je pitanje ministarki Grujičić koji tačno mehanizmi postoje kako bi se osiguralo da se u salama poštovao kodeks ponašanja. Ministarka je rekla ono što svi znamo. Mehanizmi ne postoje. Počinje da priča o domaćem vaspitanju, o tome kako se neko ne može naučiti empatiji, kako komplikacije postoje i kako je lako suditi nakon događaja. Voditeljka emisije se ubacuje sa konstatacijom da kazne mogu da budu ti mehanizmi, ali ministarka se nije dala omesti. Da, postoje kazne, i zato treba da se prijavljuje, a to što se priča da lekari štite jedni druge, nije tačno, objašnjava ministarka, oni samo imaju razumevanja jedni za druge. Jer komplikacije se mogu desiti bilo kome.
Čitava emisija od sat vremena kako bi se došlo do toga da je nemoguće kontrolisati poštovanje kodeksa, preporuka i svega ostalog što se navodi kao potencijalno rešenje problema akušerskog nasilja. Treba vratiti veru u institucije, ali se ne zna kako bi se to postiglo kada ministarka zdravstva kaže da nema mehanizme da proveri poštovanje kodeksa u salama. Možda niko nije rekao da sistem nije zakazao, možda je čak i bilo blage kritike sistema, ali zaključak je da je sve na pojedincima. Lekarima da kontrolišu sami sebe, i pacijentkinjama da ih prijavljuju ako ne poštuju kodekse, kako bi dobili razlog da kontrolišu sami sebe. Sistem ne može da zakaže ako niko od njega i ne očekuje da funkcioniše.
Peščanik.net, 29.01.2024.
FEMINIZAM
