Tabla Zona škole
Foto: Peščanik

Deca se u ponedeljak vraćaju u učionice. Tim za škole doneo je odluku da raspust neće biti produžen. Učenici od prvog do četvrtog razreda nastavu će pohađati neposredno, dok će viši osnovci i srednjoškolci raditi po kombinovanom modelu. Đaci i nastavnici upozoreni su da moraju dosledno primenjivati „mere lične zaštite od infekcije kako u školi, tako i van škole“.

Na odluku Tima za škole reagovali su iz Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Vesna Vojvodić iz Nezavisnosti rekla je da donosioci odluka skrivaju podatke na osnovu kojih donose odluke i ne poštuju sopstvene propise letošnjeg semafor modela: „Ako smo čuli da Novi Sad ima dnevno oko hiljadu zaraženih, onda je jasno da Novi Sad po tim podacima ispunjava uslov da pređe u crvenu zonu“. Jasna Janković iz Unije sindikata upozorila je da se o broju zaraženih nastavnika sve vreme ćuti i upitala ko će deci držati nastavu ako svakoga dana imamo skoro 20 hiljada zaraženih. Ministarstvo nema odgovore, ali zato zahteva da se drži metar distance u razredima koji imaju 30 do 35 učenika.

Mada nadležni Ružić sindikate potpuno ignoriše, glavni kovid relaksator, zamenik gradonačelnika, daje nekakve argumente. „Škole treba da rade normalno što znači da deca po završenom raspustu treba da se vrate u školske klupe“, kaže Vesić. Izgubljene su već dve godine „što znači da ćemo kao društvo u decenijama koje dolaze plaćati cenu slabijeg kvaliteta obrazovanja“. Na kraju, poručio nam je još nešto: „Izrael ukida kovid propusnice i prelazi sa restriktivnog na adaptivni model. Velika Britanija razmatra istu odluku. Jednostavno, nemaju više svrhu. Španski premijer traži od EU da se proglasi kraj pandemije i da se omikron tretira kao grip. Samo kažem“.

Istina je, škole već dve godine ne rade kako treba i to zaista jeste ozbiljan problem. Ovo smo, međutim, odavno znali i sindikati su na to upozoravali sve vreme. Na ovom je sajtu isticano šta je sve potrebno uraditi kako deca ne bi gubila godine: „Da bi škole radile bez ograničenja, moraju se prihvatiti ograničenja svuda drugde. Od nošenja maski, izbegavanja ili zabrane velikih skupova, do obavezne vakcinacije“. Ukazano je i na nemački model kao primer redovne nastave u pandemijskim okolnostima i ponuđeni su praktični koraci koji bi se mogli primeniti i u Srbiji. Naravno, ništa od toga ovde niko nije ni razmatrao, jer režimu do dece, kao ni do njenih građana, naprosto nije stalo.

Da je Vesić zaista zabrinut zato što „ćemo kao društvo u decenijama koje dolaze plaćati cenu slabijeg kvaliteta obrazovanja“, on bi se, kao član nesrećnog Kriznog štaba, zalagao za protivpandemijske mere i tako omogućio školama da rade manje više neometano. Vesić je, kao što znamo, radio sve suprotno. I u tom ritmu sada nastavlja. Nudi nam novi izraelski model i zalaže se za tretiranje omikron soja kao običnog gripa. A omikron je sve samo ne bezopasan. Kako navodi jedna od članica tehničke savetodavne grupe Svetske zdravstvene organizacije za razvoj kovid-19 vakcina, „omikron možda jeste upola smrtonosan u poređenju sa deltom, ali je delta dvostruko smrtonosnija od soja iz 2020. Svetska zdravstvena organizacija je rizik od omikrona procenila kao visok, dok odgovarajući podaci o težini bolesti kod nevakcinisanih ljudi još nisu dostupni“.

Na kraju, Vesić otvoreno laže kada nam predstavlja kako ceo svet odustaje od mera. Dok Izrael zaista prelazi na adaptivni model, u Austriji će, recimo, od februara vakcinacija biti obavezna. Austrija ovu meru uvodi jer ima svega 72 posto vakcinisanog stanovništva.

Ali, koga briga za Austriju, za vakcinaciju, za decu, škole i društvo. Treba izdržati još koji mesec, održati iluziju da je sa obrazovanjem (i društvom) sve u najboljem redu, a onda, nakon 3. aprila, sve može mirno da se raspadne. I tako će i biti. Naravno, osim ako im to zadovoljstvo baš tog dana sami ne uskratimo.

Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Peščanik.net, 22.01.2022.

KORONA VIRUS
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU