U ponedeljak, 8. maja, sve škole u Sloveniji počele su rad minutom ćutanja za žrtve – školarce u Srbiji. U petak, 12. maja, u svim će školama u Sloveniji dva časa biti posvećena razgovorima o nasilju. Otkako su se desila masovna ubistva u Srbiji, razvoj tih događaja je glavna vest u svim medijima u Sloveniji. Policajci su vidljivi oko škola, i premda ima suprotstavljenih mišljenja, mere zaštite se sprovode, jer je i pretnji preko interneta bilo mnogo. Predsednica države smatra da su mere preterane, a najmudriju izjavu dao je jedan policajac: „Kad uvedemo detektore za metal, naoružane čuvare i kontrolu oružja, bitka je već izgubljena“. Košarkaška zvezda Luka Dončić objavio je da će platiti sve pogrebne troškove žrtava i psihološku pomoć za preživele. Ukratko, Sloveniju su vesti iz Srbije duboko potresle. Blizina i razumevanje tu su važni, no možda najvažniji je osećaj duboke ugroženosti i svesti da je reč o najširem, najgorem, najbržem kraju koji preti svetu. Na rubu takvog ambisa najbolje se vidi lokalno: ko je najkrivlji, ko mora odmah da ode, ko kalja svetost dečijeg života.
Pustimo dakle po strani države i njihova imena: ljudi su prepoznali, ljudi su se prepoznali i zaključili, svi zajedno, da su promene neophodne i vezane za lokalni kontekst. Nema banalnih i pravolinijskih poređenja koja vode u propast. Mnogi su požurili sa imenovanjem promena, većina predloga je ishitrena, ali ima i razumnih. Ako izdvojimo samo razumne, odmah je jasno da rešenja nisu nimalo jednostavna, da zahtevaju mnogo truda, razmišljanja, odmeravanja, ulaganja, vremena – koga ima najmanje. No to istovremeno, svima koji su došli u ponedeljak uveče pred Skupštinu u Beogradu, znači jedno: da vlast koju imaju nije osposobljena, blago rečeno, da takav posao obavi. Politika je, ne samo u Srbiji, izgubila profesionalnost, okačila se o medije u najneprirodnijim mogućnim vezama i pozama, postala providno politikantstvo. Zbog toga nije u stanju da se suoči ni sa mnogo manjim problemima. Zato demonstracije bez parola označavaju ključno doba prepoznavanja, kada je jedino važno da nesposobnjakovići sa što manje reči nestanu, i da se pokuša spasti ono što se spasti može: deca, recimo.
Zato prepoznavanje ne zna šta su granice, i istovremeno jasno vidi domaću situaciju. Svuda je potrebno potražiti, bar trenutno, bar za kratko vreme, organizacione sile koje mogu odmah isušiti smrdljivo blato (stotine pretnji i krkljanja na internetu), uvesti mir, toleranciju, uljudnost, uljuđenost; ćuteću a efikasnu diplomatiju; školu povučenu u znanje; medije protiv sujeverja; socijalnu zaštitu, ukidanje gladi; ravnopravnost. Je li to mnogo? Ne, to su osnovni uslovi da deca rastu. I to se čita na očajnim licima svih koji znaju šta se dogodilo.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
