gomila sitnih igračaka

Foto: Predrag Trokicić

Dve godine smo izloženi predsedniku, premijerki, ministrima i pratećoj sviti, koji složno poručuju da Srbija izumire, da se deca ne rađaju i da se po tom pitanju hitno nešto mora preduzeti. Ovo je pitanje opstanka nacije, pa je predsednik održao i posebnu konferenciju za medije, Vlada je formirala Savet za populacionu politiku i za nju je resorno zadužila jednu ministarku. Najavljivane su nove mere, strategije i zakoni, kao i restriktivnija pravila za prekid trudnoće. Ministarstva su se upregla da odaberu nestvarno glupe slogane koji bi navodno motivisali žene u Srbiji da se što pre rasplode i usreće vladajuću kliku. Čak je i Marko Đurić uspeo da prebroji nerođene bebe na Kosovu. O svemu ovome smo na vreme pisali na Peščaniku. Ono što je novo jeste da je kap ipak prelila čašu – protest protiv „pronatalitetne“ državne politike biće održan u utorak 25. septembra. U medijima nema najave ovoga protesta. Učesnici protesta će se u 17 sati okupiti na Trgu Nikole Pašića i mirnom šetnjom do Vlade Srbije izraziti nezadovoljstvo zbog sistematskog ukidanja prava deci i porodicama, koje prati i pojačan pritisak na žene da rađaju više dece.1

Kap koja je prelila čašu je početak primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u julu 2018. Ideje vladajućih o podršci rađanju su do kraja ogolila upravna rešenja koja su pojedinim majkama namenila 900 ili hiljadu dinara mesečne naknade zarade dok odsustvuju sa posla. Neznatno je doprinela i izjava državne službenice nadležnog ministarstva da je žena poslodavcu „potrebna da radi, a ne da rađa“.

Raskorak između stvarnosti i propagande se odlično vidi u medijskom tretmanu pomenutog zakona. Sadržaj medija iz decembra 2017, kada je zakon usvojen (a slično je i sa njegovim brzopletim izmenama u junu 2018), svodi se na hvalospeve: zakon će omogućiti odlazak na plaćeno odsustvo ženama koje rade van radnog odnosa, biće povećan iznos roditeljskog dodatka, prava žena su proširena, iz budžeta će se izdvajati više novca za podršku porodici. Pojedini „novinari“ su zablistali konstatacijama – Lepa vest za roditelje, od sutra više para; Dobra vest za žene; I trudnice pod ugovorom mogu na porodiljsko; Sjajne vesti za mame u Srbiji; Stižu pare za bebe.

Ispostavilo se da je istina sasvim suprotna i da je medijska dimna zavesa služila isključivo tome da zainteresovani ni slučajno ne zavire u zakonski tekst. Novim rešenjima je samo prividno proširen krug žena koje će moći da zahtevaju naknadu zarade tokom odsustva radi nege deteta – sa onih u radnom odnosu na one van njega. Problem je u „detalju“ – načinu obračuna naknade zarade. Umesto doskorašnjeg 12-omesečnog proseka zarade, novi zakon propisuje da se naknada obračunava kao prosek zarade u poslednjih 18 meseci u kojima žena mora biti radno angažovana. Za poljoprivrednice ovaj prag je diskriminatorno podignut na čak 24 meseca. Dok je raniji zakon omogućavao popunjavanje „rupa“ u prethodnom stažu i njihovo premošćivanje pretpostavkom o zaradi ostvarenoj tog meseca, novi zakon to ne dozvoljava. Tako se i došlo do iznosa naknada od par stotina do nekoliko hiljada dinara. Oštećene su i žene sa najvišim primanjima koje su kažnjene time što im je maksimalna naknada ograničena na tri prosečne zarade. Roditelji dece sa invaliditetom su dovedeni u poziciju da biraju između korišćenja naknade radi posebne nege deteta (koja pripada roditeljima) i naknade za tuđu negu i pomoć (koja pripada deci zbog posebnih životnih troškova uzrokovanih invaliditetom). Odnosno, da biraju između svog posla i potreba deteta.

Vlasti su strateški zauzele poziciju usvajanja zakona (ili drugih akata) čija je prividna svrha uspostavljanje ili uređivanje prava, dok je njihov stvarni cilj potpuno ukidanje prava kojima je akt navodno posvećen (najsvežiji primeri ovog pristupa su uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći ili ustavne nezavisnosti pravosuđa).

Tako je i u ovom slučaju: zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je donet sa jednim jedinim ciljem – oduzimanja novca porodici sa decom. A zašto država i ne bi štedela na porodičnoj egzistenciji? Toliko je prečih beograda na vodi, izbora, jarbola, novogodišnjih osvetljenja u septembru, državnih dobara poklonjenih partijskim poslušnicima i stranim investitorima. Toliko puta smo pristali na to da su naša prava i potrebe suvišne. Da smo i mi sami suvišni, ukoliko nismo svedeni na puki broj, glasačku mašinu ili idolopoklonike.

Već neko vreme se u malobrojnim dostupnim javnim prostorima vodi diskusija o tome – šta će nas opredeliti da konačno izađemo na ulicu i usprotivimo se neograničeno bahatoj vlasti. Njena srž je destrukcija institucija i dobara, ponižavanje ljudi i oduzimanje lične imovine. Odavno su nam zavukli ruku u džep – povećavajući poreze, oduzimajući penzije, ukidajući ili umanjujući radna i socijalna prava, prevaljujući sve moguće državne troškove na nas. Sve smo to pretrpeli, ako ne u potpunoj tišini, onda svakako bez masovnog nezadovoljstva. Međutim, potajno se nadamo da neka granica ipak postoji. Da postoji neki kritični trenutak, ili više njih istovremeno, koji će obeležiti početak kraja. Da ćemo tada svi zajedno ostaviti poslove, zaboraviti na strahove i ustezanja i odustati od nade da se može izmaći mašineriji koja gazi sve pred sobom.

Ova šansa se iznenada ukazala – protestu Mame su zakon su se za sada pridružile zaposlene i nezaposlene mame, političarke, advokatice, novinarke, članice udruženja ili jednostavno građanke koje ne podržavaju licemernu pronatalitetnu politiku. Dođite sutra u 17 sati na Trg Nikole Pašića. Dobrodošla su i deca sa čijih leđa se galantno guli i štedi za više državne interese – na vreme ih treba spremiti na borbu za prava na ulici.

Peščanik.net, 24.09.2018.

Srodni link: Sofija Mandić – Diskriminisana država

FEMINIZAM

________________

  1. Organizatorka protesta je narodna poslanica Tatjana Macura, koja pokazuje da i u omraženim institucijama poneko radi svoj posao – u ovom slučaju zastupa interese građana koji su je birali. Ona je o problemima spornog zakona govorila na vreme, a za utorak je pripremila i predaju Predloga izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, o kome je na otvorenim sastancima razgovarala sa ženama širom Srbije.
The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).

Latest posts by Sofija Mandić (see all)