devojka drži kartonski ram na kome piše i ja sam #1od5miliona

#1od5miliona

Jedna od stvari koje upadaju u oči kod aktuelnih protesta „1 od 5 miliona“ jeste i iznenađujući nedostatak humora. Tek ponekad dođe do autentičnog proplamsaja duhovitosti, kao u slučaju viralnog remiksa „Linč, silovanje, nasilje“, ili ponekog ubojitog transparenta ili parole („Orbane shvati, nećemo ih dati!“), ali ono što se u poslednja tri meseca nametnulo kao „zvanična“ humoristička sekcija protesta upravo je zapanjujuće neduhovito. Kao i u mnogim drugim stvarima (recimo, izboru govornika), i kada je o humoru reč protesti još uvek traže svoj glas. Kada kroz njih progovori bunt okupljenih građana onda dobijemo i uspele šale, ali kada se kroz njih govori glasom opozicionih političkih elita dobijamo samo neuspele karikature vlasti i njenih nedela. Dirigovani humor naprosto nije smešan, čak ni kada ismeva pojave koje se same preporučuju za ismevanje.

Tipičan primer ovog dirigovanog humora je i nešto zvano „Pokret ujedinjenih fantoma“ – skraćeno PUF (hehe) – što bi trebalo da bude parodija fantoma iz Savamale. Dvojica momaka u „vijetnamkama“ i sa fantomkama na glavama isprva su se proslavili hitovima kao što su „Igra rokenrol fontana sa Slavije“ i „Šuške“, da bi tokom poslednja tri meseca postali stalni pratioci beogradskog protesta, na kojima iz nedelje u nedelju pokušavaju (uglavno neuspešno) da parodiraju aktuelne afere gradskih i republičkih vlasti. Prošle nedelje predmet parodiranja bila je gradska vlast koja je, pripremajući teren za dugo najavljivanu gondolu, posekla više stabala na Ušću i Kalemegdanu. „Ujedinjeni fantomi“ su zato pored vijetnamki i fantomki ovaj put na protest poneli i motornu testeru. Poentu vica verovatno nije potrebno posebno objašnjavati, ali da to ipak učinimo: gradskoj vlasti se na ovaj način poručuje – ovo ste vi, fantomi koji ruše grad i seku drveće. Motorna testera je u tom smislu samo deo maske, jednako kao i „vijetnamke“ i fantomke.

Šta je bilo posle znamo – „fantomi“ su nakon protesta, zajedno sa delom demonstranata, ušli u zgradu RTS-a zahtevajući da ova medijska kuća omogući organizatorima protesta da se obrate gledaocima njenog informativnog programa. Intervenisala je policija, građani su isterani iz sopstvenog javnog servisa, a „fantomi“ su narednog dana uhapšeni.

O ulasku demonstranata u zgradu RTS-a građani su mogli da se informišu na televizijama N1 i TV Šabac, ali ne i na samom RTS-u, koji o ovom događaju nije izveštavao sa lica mesta. Gledaoci javnog servisa saznali su šta se dešava u njegovoj sopstvenoj zgradi tek sa sat vremena zakašnjenja, a i onda samo na osnovu prenosa izveštaja sa privatne televizije Pink. Tek u Dnevniku 3, dakle negde oko ponoći, gledaocima se obratio direktor javnog servisa i rekao da su novinari RTS-a bili sprečeni da rade svoj posao od strane „ljudi koji su nasilno upali na RTS i koji su hodnicima RTS-a prolazili sa motornom testerom u ruci“.

Ova izjava kod slušateljke izaziva brojne nedoumice – šta je posao novinara javnog servisa koji su bili sprečeni da obavljaju ulaskom demonstranata? Da li je i sam ulazak demonstranata u zgradu javnog medijskog servisa – vest? Ako jeste, zar nije posao javnog servisa da o ovom ulasku izveštava? Kako su ga onda demonstranti u ovom poslu sprečavali, kada je upravo to i bio njihov zahtev – da dobiju priliku da u programu kažu šta imaju? Zašto televizijska stanica koja je spremna da u svakom trenutku prekine svoj redovni program kako bi uživo prenela najnovija bulažnjenja nelegitimno izabranog predsednika, nije spremna da bar jednom istu privilegiju dâ i građanima koji pred njenim vratima protestuju već tri meseca?

Sve su ovo zanimljiva pitanja, ali ćemo ih ovde ostaviti po strani. Umesto toga, fokusiraćemo se na samo jedan deo izjave direktora javnog servisa, onaj u kojem se on žali da su hodnicima RTS-a „prolazili ljudi sa motornom testerom“. Da li je ova izjava tačna? Kao što smo već konstatovali, jeste, ali samo u tehničkom smislu. Nazvati PUF-ovce „ljudima sa motornom testerom“ tačno je taman koliko je tačno i nazvati glumce iz kaubojskog filma „ljudima sa pištoljima“, ili one iz istorijskog spektakla „ljudima sa mačevima“. To nije „motorna testera“, to je glumački rekvizit, i direktor najveće televizijske stanice u zemlji bi to svakako morao znati. S druge strane, koliko je „motorna testera“ zaista motorna testera toliko je i „javni medijski servis“ zaista javni medijski servis. Ako u prvom slučaju imamo posla sa rekvizitom, u drugom imamo posla sa kulisama i možda je upravo to pravi smisao izjave direktora RTS-a.

Peščanik.net, 18.03.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19