Beograd 17.3.2019, policajac sa puškom za izbacivanje suzavca

Beograd 17.3.2019, foto: Konstantin Novaković

Jedino u čemu je ova vlast dobra je rušenje. I jedino čega se ova vlast plaši je rušenje.

Već osmu godinu ova vlast drži ispred sebe tablu „radovi u toku“. Šta god da ih pitate odgovor je da će biti objavljeno, obavljeno, započeto, završeno za dve, najviše tri godine ili, u premijerkinom slučaju, tek za četiri, pet godina ali ćemo zato živeti još bolje nego sada kada živimo „četrdeset šest miliona puta bolje“.

Pa šta to vlast toliko radi kad ne stiže ništa da završi? Pa, uglavnom ruši. I tu mnogo brže i vidljivije privodi radove kraju. Srušila je glavnu železničku i autobusku stanicu ne izgradivši nove, srušila je helikopter, ceo jedan beogradski kvart a poplavom i omanji grad na rubu Beograda, ruši spomenike kulture ostavljajući iza sebe spomenike nekulture, ruši tvrđave i drvorede… Onako usput srušila je i poverenje u državu, autoritet institucija i ustanova, snove i nadanja.

Ako je nešto i izgradila to je obavezno nakazno, nelegalno, nepotrebno i rušenju sklono. Jedino je pedatno i predano gradila podaništvo, uticaj na medije i institucije, mitove o svojoj savršenosti, a sada i bajku o budućnosti.

Ali joj ipak od svih građenja najbolje ide – ugrađivanje. Ugrađivanje u prisilne i nasilne prepravke grada, u naknadne popravke prepravki, u vašarske ukrase i iluzionističke trikove, u kafane koje niču gde im mesto nije usred zaštićenih planinskih i istorijskih zona.

I sad, kad se ispostavilo da bi, ponukan primerom vlasti, i neko drugi mogao nešto da ruši, na primer – vlast, vlast se prenerazila. Pa je ulazak grupe demonstranata u prostorije RTS-a (o čemu sam RTS nije izveštavao do sutradan kada je protest prvi put bio prva vest Dnevnika i prvi put čitavih petnaest minuta), na konkurentskoj TV Pink proglašavan državnim udarom, terorističkim aktom i pokušajem ubistva predsednika države, a demonstracije koje su sutradan usledile ispred Predsedništva – za tako strašan napad na državu da su čak i „Srbi sa Kosmeta“ i naprednjaci iz Novog Sada, Kraljeva, Beograda ponudili da dođu u odbranu (kao da ne veruju u policiju?).

Jer je moto ove vlasti: dođi na vlast pa onda ruši koga hoćeš i šta hoćeš, dotle – sikter, bando (naravno, to sikter ćete dobiti i kada ste već došli na vlast ali – u nekoj drugoj državi).

Za sada sa sigurnošću znamo jedino da imamo rušilačku vlast. A da li je ta rušilačka vlast i ruševna, tek treba da vidimo.

Peščanik.net, 18.03.2019.

PROTESTI 2018/19.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)