Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Momci više nisu sami, dobili su drugaricu. Jedna znojava muška priča – tako nam kažu, vode duge i teške razgovore do kasno u noć – dobila je na rodnoj širini. Borellu Lajčaku Escobaru Hillu Stanu pridružila se Ursula (von der Leyen). Skoro pa kao u bajci – Snežana i sedam patuljaka. Samo što je patuljaka verovatno više od sedam. A možda i Von der Leyen nije jedina žena među njima. Samo se ona ovaj put istakla, pa je upala u inače do sada rodno isključivu sliku.

Što sliku naravno ne čini nimalo lepšom. Gotovo u isto vreme kada Von der Leyen odaje priznanje Vučiću, između ostalog i zbog uspešne reforme u polju medija (misli se na zakon o medijima u direktnoj suprotnosti sa medijskom strategijom donetom po uzoru na slične dokumente u EU), Šešelj objavljuje da će SRS na izbore izaći u koaliciji sa SNS. Dakle osuđeni zločinac i osoba s nove poternice Suda u Hagu novi je partner bajkovitog srpskog proevropskog reformatora Vučića.

Na konferenciji za novinare nije bilo prilike da evropsku Snežanu (mada, više je ličila na uspavanu lepoticu) pitaju kako iz ugla evropskih vrednosti izgleda obnovljena saradnja Vučića i Šešelja. Punih usta evropskih vrednosti, Von der Leyen je sebi dopustila da učestvuje na konferenciji na kojoj je novinarima bilo zabranjeno da postavljaju pitanja. Ko zna, možda su joj Borell Lajčak Escobar Hill Stano objasnili da je Srbija jedna poludivlja zemlja, pa je Von der Leyen uglavnom klimala glavom.

Kao da je poslušala narodnu mudrost, u opasnosti pravi se mrtva. Da li vrebaju medvedi ili varvari, svejedno je. Samo što ipak nije mogla biti sasvim mrtva na konferenciji za novinare – sve bi u ovoj sintagmi moralo stajati pod navodnicima, jer niti je to bila konferencija niti je bila za novinare – pa je simbolično ubila svoje moralno čulo. Pošto ga je ubila, mogla je da prećuti Radoičića, ali, taman kad je zaboravila na njega – iskočio je Šešelj.

Kad se već našla u situaciji da promoviše EU i evropske vrednosti s Vučićem i Šešeljem – i ne samo da promoviše, nego i da evropskim parama direktno finansira ovu dvojicu – sledeći put Von der Leyen može još samo da uzme kanticu s bojom i četku i da po zidovima širom Srbije ispisuje – kad se vojska na Kosovo vrati. Tako to ide u realnosti, sasvim drugačije nego u bajci, gde vuk bude kažnjen a Crvenkapa ipak spasena. Ako hoće da živi, Crvenkapa sad mora zajedno s vukom da okrvavi ruke.

Jer, o tome je na kraju reč. Ne bi me čudilo da pokoji Srbin ovde gleda Gazu a misli na Kosovo. Izrael ovih dana živi srpski san. To kako izraelska vojska sada gazi preko Palestinaca, mahom žena i dece, to bi da vide na Kosovu autori poruke – kad se vojska na Kosovo vrati. Preterujem? Sve je to, kako i inače to lepo radi, detaljno analizirao, objasnio i protumačio Ivan Čolović. Samo što se on zaustavio na zaključku da se radi o direktnom pozivu u rat. Nije se upuštao u moguće slike tog rata.

Sada te slike možemo videti u relativno bliskom susedstvu. I grozne su. Samo (kompletni) idioti mogli bi da požele nešto slično. Na gnusna ubistva Hamasa Izrael je dao pogrešan odgovor. Od 1993, uprkos tobože dobrim namerama, Izrael je radio sve da dogovor iz Osla propadne. Već smo pričali o toj ideji o dve države i kako ju je oštro kritikovao pametni Edward Said. Ali, nije stvar u tome da Izrael nije hteo državu sa Palestincima, on je u stvari predano radio da nikada ne bude palestinske države.

Za to je koristio sva sredstva – od statusa Jerusalima, naselja na okupiranim teritorijama, do Hamasa. Ali, tekuće krvoproliće u Pojasu Gaze završiće se tako što će Palestinci dobiti državu. Ova mera patnje i stradanja moraće se kompenzovati formalnim priznanjem palestinske političke zajednice. Kada srlja u Gazi, Izrael hrli ka palestinskoj državi. Jer nijedno drugo rešenje neće biti moguće. Egipat jasno odbija da primi žitelje Gaze, gde bi Izrael da ih protera.

A ako se palestinska uprava sa Zapadne obale protegne i na Gazu, to je korak ka priznanju države Palestinaca. Stoga je besmisleno i ovdašnje zazivanje vojne sile u rešavanju (još samo za Srbiju) pitanja Kosova. Uostalom, mi smo ovaj (izraelsko/palestinski) film već gledali 1998. i 1999. kada je Srbija na Kosovu htela da uradi ono što danas radi Izrael u Gazi. I tako smo dobili državu Kosovo. Tako ćemo dobiti i državu Palestinu. Samo što Vučić i Šešelj i njima slični nemaju pameti da to vide. Njima u glavi odjekuju samo (vojničke) trube.

A Von der Leyen ide naruku njihovoj gluposti a na štetu žitelja Srbije. Kada tetoši Vučića na konferenciji za štampu, ona u stvari drži četku u rukama i ispisuje – kad se vojska na Kosovo vrati. Kao što to rade i njeni patuljci, kakve god da su im zapravo namere.

Peščanik.net, 03.11.2023.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).