Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Kakva je to pošast, kataklizma, epidemija zahvatila Srbiju decembra prošle godine? Ne, nije korona, jer je od korone prema zvaničnim podacima u poslednjem lanjskom mesecu preminulo 1.515 osoba, dok je ukupno umrlo 17.321 lice. Međutim, broj umrlih u decembru dvostruko je veći nego istog meseca 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi. Dakle, nešto se strašno dešavalo u decembru 2020, a do sada za to niko nije ponudio nikakvo objašnjenje.

U toku cele prošle godine pak umrlo je u Srbiji gotovo 115.000 ljudi (tačno 114.954) što je za blizu 14.000 (13.991) više nego 2019. godine. Ovaj podatak nije ostao nezabeležen u domaćoj javnosti, ali je ostao bez ikakvog odjeka, odnosno pitanja. Možda je jedina reakcija kolumna Vladimira Gligorova u Novom magazinu na koju ovog puta upućujem, ali koristim priliku da dodam i nešto novo.

Krajem jula (24) prošle godine premijerka Srbije Ana Brnabić je ne bez ponosa izjavila da je „smrtnost u Srbiji za 1,5 odsto manja nego ukupna smrtnost u 2019. godini, kada nije bilo epidemije koronavirusa“. Stopa smrtnosti, ako neko slučajno ne zna, označava broj umrlih na hiljadu stanovnika, a navedeni podatak odnosio se na prvih 5 meseci. Zbilja, prema podacima Zavoda za statistiku, broj umrlih do kraja maja 2020. iznosio je 43.244 i bio je za 3 odsto manji nego prethodne godine u istom razdoblju.

Šta se onda u potonjih 7 meseci desilo da je smrtnost tako naglo skočila. I da je broj preminulih sa minus 3 došao na plus 14 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Gde je sad premijerka Brnabić, to jest gde je predsednik Vučić da se obrati naciji i kaže o čemu se radi. Jer – nije bilo ni zemljotresa ni katastrofalnih poplava, nije javljeno ni da neka nova teška bolest kosi stanovništvo. A nije to bila ni epidemija korone, jer zvanični podaci o broju preminulih nisu bili dramatični. „Čak štaviše dapače“, što bi rekli u Hrvatskoj. Gde je bilo mnogo gore, pa su se mnogi ovde time tešili.

Sve u svemu, Srbija je, opet prema zvaničnim podacima, kraj godine dočekala sa „svega“ 3.211 umrlih od korone što je bilo manje od 1 odsto obolelih. I što je, recimo, duplo bolje nego u nekim uporedivim zemljama, poput Austrije (7.451) i Mađarske (12.024) da se poslužim podacima Gligorova.

Ali šta da radimo sa tim „viškom“ od 14.000 umrlih? Ako od tog broja oduzmemo 3.000 preminulih od korone, ostaje još 11.000 ljudi. Kojom su to misterioznom smrću oni umrli?

Ako je, međutim, samo polovina od njih zapravo umrla od korone, to broj ukupno preminulih od ove bolesti penje na oko 9.000 hiljada. Što znači – na oko 3 odsto ukupno (zvanično) obolelih. A to već onda uspeh aktuelnih vlasti u borbi protiv epidemije prikazuje u sasvim drugom svetlu. Tačnije, pokazuje da Srbija nije ni blizu tako uspešna kao što nam se zvanično servira.

Tako da, eto, i nehotice se javila asocijacija na lepi film Jovana Živanovića iz davne 1968. godine, čiji sam naslov ovde pozajmio, o vremenu nemačke okupacije kada nije bilo uputno govoriti o tome od čega se i kako umiralo.

Peščanik.net, 01.02.2021.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)