Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Eh, kako se to zgodno udesilo: Aida Ćorović kažnjena je zato što je jajetom gađala zid. Milan Radoičić je na slobodi i šepuri se uokolo kao junak i rodoljub iako je kriv za pogibiju najmanje četiri osobe i ranjavanje više njih (i dalje se ne zna koliko). To je Srbija: zemlja u kojoj se zidovi cene više od ljudskih života. S jedne strane cigla, s druge strane živo biće. Šta bira Srbija? Ciglu, naravno.

Sutra će na zidu neko nažvrljati i Radoičića. Neko drugi će baciti jaje na zid. I odgovaraće bacač jajeta. A policija će čuvati lik i delo Radoičića, to jest zid. To je poruka koju Srbija šalje. Da ponovimo: Srbiji su važniji zidovi od ljudi. Pravnici dodaju: nije to samo poruka, to je sankcionisano zakonima. Objašnjavaju: po zakonu je da Ćorović bude kažnjena, a Radoičić na slobodi. Zar?

Ako umem da ponovim, objašnjenje ide ovako. Radoičiću bi se moralo suditi pred sudom u Kosovskoj Mitrovici, pod uslovom da je Kosovo i dalje Srbija. Da je tako, Radoičić bi morao biti uhapšen i sproveden u Kosovsku Mitrovicu. Ali nije tako. Ne samo što Kosovo nije Srbija, nego tamo više nema ni sudija Srba, sve zahvaljujući Srbiji, to jest tekućem režimu.

E, ali ako Kosovo nije Srbija, što Srbija naravno (zauvek) ne priznaje, onda nema izručenja. Iz čega sledi jednostavan izvod, Radoičiću nema gde da se sudi, što ga po zakonu čini slobodnim čovekom, ako ne baš junakom i rodoljubom. Za to drugo pobrinuće se režim sa svojim medijima. Tako izgledaju vladavina prava i pravna država u Srbiji.

To je sad već druga poruka. Prva je, da se podsetimo, zidovi su važniji od života. A druga: ko se zaželi kriminala, pravac na sever Kosova. Tamo može da radi šta god mu padne na pamet, pod uslovom da se posle vrati u Srbiju. Kosovo mu dođe kao neka vrsta slobodne zone ili sigurne kuće za kriminal. To kada se gleda iz Srbije i sa srpskog stanovišta.

Kad čovek malo bolje razmisli, to je verovatno jedini smisao koji se može učitati u Vučićevu politiku prema Kosovu. Mi se čudimo njegovim odlukama i potezima, to nam nema nikakvog smisla, razmišljamo o Srbima na severu Kosova i brinemo za njih, lepo vidimo da imaju samo štetu od Vučićeve politike i pitamo se zašto sve to. A odgovor je jednostavan – slobodna zona. Slobodu u toj sintagmi, naravno, treba čitati kao bezakonje.

Više od 10 godina, Vučić kao jedina konstanta – kako on voli sebi da tepa – u pregovorima s kosovskim vlastima radi sve što može da izbegne svaki dogovor i svako rešenje. Evo, da upotrebimo zdrav razum – ko normalan pregovara više od deset godina s jednim jedinim ciljem da se ne dogovori? Sad imamo odgovor. Samo što on nije normalan.

Mi sad možemo da se pitamo šta na to kažu moji omiljeni Stano Lajčák Borell Hill Escobar. Oni uglavnom pozivaju da se pregovori nastave. I da u njima Vučić i dalje ostane konstanta. Ako to prevedemo na jezik naših novih saznanja, Stano Lajčák Borell Hill Escobar pozivaju da sever Kosova i dalje bude zona bezakonja, to jest slobode za Radoičića i njemu slične.

E, ali sud je zabranio Radoičiću da napusti Srbiju, a posebno da ne sme da uđe na Kosovo. Je l to sud sad priznao Kosovu kao državu? Pošto je sud Radoičiću uzeo i pasoš, što valjda znači da ne sme u druge zemlje, a onda tom spisku država dodao i Kosovo. Ili Radoičić naprosto ne sme na Kosovo, sud rekao, kao što bi sud nekom drugom mogao da zabrani da ide u Vojvodinu. Ili to ne može?

Nešto drugo me zanima: da na severu Kosova ima neki zid, i na tom zidu neka slika (Mladićeva, Radoičićeva, ili nekog njima sličnog) i da Aida Ćorović ode tamo i baci jaje na zid, da l bi je onda sud kaznio ili bi joj samo zabranio ulazak na Kosovo. Jeste, trudim se, pokušavam da shvatim kako u Srbiji rade vladavina prava i pravna država: na nacionalni pogon.

Peščanik.net, 05.10.2023.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).