Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Svet se možda nalazi na korak od nuklearnog rata. No taj korak je previše strahotan da bi bilo ko iskoračio. Hipoteza o naglom i brzom smaknuću ljudskog roda dorađuje se neprekidno. Više puta se pokazala nedokazivom, neostvarivom i protivrečnom, pre svega u razumevanju poente sudara koji bi, navodno, pretvorio ovu planetu u blatnu pustinju bez života i njegovih tragova.

Pre desetak dana uz možda koji dan više, američki predsednik koji odlazi, odobrio je da Ukrajina koristi američke rakete dugog dometa kako bi pogađala važne ciljeve duboko na ruskoj teritoriji.

Kakva poslastica od teme za slaboumne eksperte sa Pinka o nadolazećoj kataklizmi! Oni umeju da otkriju suštinu, nevidljivu za golo oko. Svoje ideje o ruskim razornim udarima na Zapad koji neposredno slede, ta kolonija tumači kao svoju pobedu. Što veća razaranja i ubijanja – pobeda je ubedljivija. Tako jedna grupa ljudi oskudne pameti i još oskudnijeg morala, svoje nastrano rodoljublje realizuje slaveći rusku zločinačku razornost u Ukrajini.

To bi nekako moglo da ostane pod senkom otpora u Novom Sadu. U toku je ozbiljna pobuna, nemerljivo važnija za nas od Bajdenovih projektila, zato što ništa osim masovnog otpora ne može da nam pomogne. A u samom vrhu vlasti amaterski se procenjuje odnos snaga dve najveće sile i šta bi se dogodilo u okršaju bez zadrške i kontrole.

Glasovi iz Moskve su preteći ali uzdržani. Nuklearni rat je složena, višeslojna kataklizma, a to sile koje umeju da priprete nastoje da izbegnu po svaku cenu. U suštini, nema dobre mogućnosti za stratešku prednost, svaki udar ostavlja dovoljno vremena za protivudar, posle čega se ne bi znalo šta ostaje. Pre nego što se zađe u sferu bez povratka, postoji više nivoa oklevanja: političko, psihološko, strateško, propagandno, uz demonstraciju sile bez angažovanja nuklearnih snaga. Na svakom nivou oklevanja postoji trenutak odustajanja, i najmoćnije sile su u toj sferi udelile sebi dovoljno vremena za ponosnu defanzivu.

Najbolja solucija je striktno izbegavanje katastrofe i obostrano olakšanje zbog toga. To se već događalo i iz takve traume sile su izašle neoštećene i bez ruiniranja vojničkog i nacionalnog pouzdanja. Ostalo im je dovoljno snaga za pretnje i to je sve što je objektivno moguće.

Usred napetosti i porasta tenzija među silama i njihovim saveznicima, rekoh već, nije bilo suklate koja je odustala od najave nadolazećeg sudnjeg dana. Uz objašnjenje šta to i za koga znači i kako će se odvijati a kako okončati zastrašujući okršaj.

Javio se vladalac Srbije i pridruženih poseda i održao besedu koja je nastala da bi objasnio siguran opstanak njegovog naroda u najgoroj verziji rata. Ali Srbija nema dovoljno skloništa, tačnije je da ih nema uopšte. Tek svaki dvadeseti će imati nekakav svod nad sobom, a ostali mogu da se obrate njemu, ili da idu u podrume, saviju šiju i čekaju promašaj. Nešto će se već naći, uvek je bilo dobrih rupa za narod, nikoga on neće da ostavi na poljani.

Iz nervozne i slabo uračunljive panike, stiže nam okvirni plan za spas. Paničar tvrdi da dobro poznaje ljude, naročito one koji donose odluke o katastrofama.

On poznaje Putina, sreli su se mnogo puta u okolnostima idile i drame, a sada je vreme traume i neizbežnog sudara Orijaša koji neće mariti za mališane oko sebe. A mi smo takvi nikakvi, nigde nas nema. Morali bismo da se sakrijemo negde, ali nema se gde. Ako gazdina mudrost ne pomogne, nema nam spasa. Tako nam je spasilac objasnio, to što dolazi – ide pravo na nas.

Možda se naša poslednja šansa sastoji u tome da Putin udari prvi. Ako potegne prvi, nije sigurno da će druga strana imati vremena za uzvratni udarac a mi smo onda na strani pobednika. Tako misli naš vodeći strateg, čija je ključna prednost u okolnosti da dobro poznaje Putina i njegov refleks pri ispaljivanju nuklearnih projektila.

Znam ga, udariće sigurno. Niko ne poznaje Putina bolje od mene. Baciće bombu, kad vam kažem, znam čoveka!

On je to saznao na osnovu nepostojeće analogije, ne trudeći se da razume sposobnost za primanje udaraca kod sile koja ima nameru da ih zada. Nije mu prvi put da procenjuje. Negde pri kraju 2022. predvideo je da će delovi Rusije biti poprište nove Staljingradske bitke, koja će se proširiti do Balkana, Egeja i duž sliva Dunava i natrag do Švarcvalda.

Ne bih rizikovao pa da razaram ove prognoze i geostrateške lupinge. Ne zna se šta se događa kad budala potrefi. U ovom slučaju ipak je reč o nemaštovitoj i priglupoj fantazmagoriji, nastaloj u paničnom umu divljeg amatera.

Za druge ne znam, ali mitoman će imati gde da se sakrije, ko god da pripuca.

Peščanik.net, 22.11.2024.

UKRAJINA

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)