Žuti prsluk ili krvava košulja, odlučite sami

Izlog frizerskog salona Pariz

Foto: Predrag Trokicić

Pa naravno da je vlast prouzrokovala subotnji protest. Ne, ne svojim hronično lošim upravljanjem ili korumpiranošću – nego time što je po razvaljenom centru Beograda postavila jeftine (a preskupo plaćene) replike Trijumfalne kapije. Zbog kojih su Beograđani pomislili da su u Parizu, pa po onoj staroj „kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljani“, zaključili da treba da rade isto što i Parižani. Da protestuju.

Začudo, RTS je odmah izvestio o ovoj protestnoj šetnji. Doduše, šturo i u poslednjim minutima Dnevnika (dok je o protestima širom Evrope i na Kosovu, izveštavao opširno i sa lica mesta) i uz nepotrebnu „vest“ da je predsednik države svojevremeno osudio napad koji je i bio neposredan povod protestima, ali je čak i takvo izveštavanje bilo još i najpristojnije u odnosu na ostale televizije koje su se utrkivale kako da budu veći RTS od RTS-a iz devedesetih. Paradoksalno zbog uloge koju je odigrao devedesetih, Studio B se posebno istakao svojom izveštačicom sa ulice (a uveliko po završetku protestne šetnje!) koja je toliko izmišljala da je izmislila i sintagmu: „daleko malo ljudi“.

Ali su zato sve televizije prenele da je predsednik države rekao da može i pet miliona ljudi da protestuje, njega zanima samo pobeda na izborima. Kako je došao do cifre od baš pet miliona? Od biračkog spiska koji je baždaren na 6,7 miliona, oduzeo rezultat SNS sa prošlih parlamentarnih izbora (1,8 miliona) pa zaokružio da ne cepidlači za sto hiljada?

Kako god da je obračunao, još je važnije na šta računa za ostanak na vlasti. A računa na sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, odnedavno i sa poslednje dve koje su bar imale satirične emisije. Pitanje je samo zašto taj proces preuzimanja nisu pojednostavili kao u Mađarskoj – u kojoj su silni mediji jednostavno poklonjeni čoveku bliskom Orbanu, a Orban odmah odlučio da je stvaranje ovog medijskog konglomerata u nacionalnom interesu pa nema potrebe da se pita agencija za zaštitu konkurencije – nego se muče i dovijaju trange frange transakcijama i još mutnijim objašnjenjima „kupili smo da bi se sprečio medijski monopol Đilasa i Šolaka“ (monopol jednog opozicionog političara koji nema televiziju i jednog nepolitičara koji ima samo udeo ali u kablovskoj televiziji?).

Srećom pa će odlaskom sadašnjeg Poverenika za informacije ostati tek po koja slamka među vihorove da institucionalno brani javni interes, pa vlast više neće morati ni ovoliko da se dovija sa objašnjenjima. Ukoliko naravno ne usvojimo krik mode iz Pariza, obučemo žute prsluke i pustimo – krik muke.

Peščanik.net, 10.12.2018.

TEMA – PROTESTI 2018/19

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)