Zakazana ubistva
VIDEO i transkript – Posle ubistva žene koja je mnogo puta prijavljivala svog progonitelja, pirotski sud je saopštio da „tragični događaj nije mogao biti sprečen“. Govore Vanja Macanović i Tanja Ignjatović.
VIDEO i transkript – Posle ubistva žene koja je mnogo puta prijavljivala svog progonitelja, pirotski sud je saopštio da „tragični događaj nije mogao biti sprečen“. Govore Vanja Macanović i Tanja Ignjatović.
Socijalno-materijalna ugroženost deteta ili porodice ne može i ne sme biti osnova za izdvajanje deteta iz porodice i smeštanje u hraniteljsku porodicu.
AUDIO i transkript – Tokom pandemije nasilje u porodici u zemljama EU povećalo se za preko 30 odsto. Ali u Srbiji se porodično nasilje smanjuje. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Povodom Dana žena: Pre 30 godina, 8. marta 1990, počeo je sa radom prvi SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji, uz osnovni moto: anonimnost i poverenje žena koje zovu.
VIDEO i transkript – O Srbiji kao evropskom lideru po broju siromašnih, povodom 20. februara, svetskog Dana socijalne pravde, govore Danilo Ćurčić i Tanja Ignjatović, razgovor vodi Svetlana Lukić.
VIDEO i transkript – O još jednom talasu nasilja nad ženama govore Adriana Zaharijević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Tanja Ignjatović i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, i Svetlana Lukić.
Šta je EK mogla da napiše u svom Izveštaju? Da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti umanjuje do sada ostvareni nivo prava žena i da ignoriše rodnu prirodu nasilja prema ženama i nasilja u porodici…
Koliki je rok potreban za AP 2019-2020. čija bi realizacija trebalo da je već počela? Kako je moguće da nisu planirana budžetska sredstva za aktivnosti u 2019, ako je već usvojen Zakon o budžetu?
U petak 28. decembra ministar je svečano otvorio 6. nacionalni SOS broj za žene sa iskustvom nasilja. Pre nego što razjasnim šta je u stvari uradio, najpre da kažem da on nije otvorio 6. nacionalni SOS telefon.
Ministrova ideja o nacionalnom SOS telefonu sadrži i uslov da razgovore operatera slušaju supervizori, koji mogu davati sugestije koje čuje samo operater, ili upadati u vezu tako da ih čuju i operater i žrtva.
Država, oličena u Ministarstvu za rad, potvrđuje da o reproduktivnim pravima žena ima isti stav kao i ekstremne pravoslavno hrišćanske organizacije.
Jasno se vidi motivacija kritičara „rodne ideologije“ i feminističke zavere (sasvim slična argumentima nasilnika), ali iznenađuje (ili možda ne) uticaj koji oni ostvaruju na državnu politiku.
U senci intenzivnih letnjih Vladinih zakonskih aktivnosti i javnih rasprava, ostala je neprimećena ponovljena javna rasprava o korigovanom drugom Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Sedam meseci od potpisivanja memoranduma o osnivanju nacionalnog SOS telefona, na taj broj se i dalje javlja automatska sekretarica. Nadležni ministar kaže da će uskoro rešiti taj problem.
Predlog strategije razvoja MUP-a predstavljen je javnosti 18. maja, na dan kada smo prvi put obeležili nacionalni Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. U njemu se ne pominje nasilje u porodici.
Licencirana organizacija prima pozive samo 8 sati dnevno i nije besplatno dostupna iz mreža mobilnih operatera. Direktorka ove organizacije je u kampanji za beogradske izbore podržala SNS.
U raspravi o nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti prednjači muška družina iz Privredne komore, NIS-a, MUP-a i Udruženja očeva. Komentari ženskih organizacija očigledno su manje važni…
We spoke about violence against women with Natasa Jovic, assistant secretary general to the Ombudsman and Tanja Ignjatovic from the Autonomous women’s center.
Posle zahteva sindikata Nezavisnost da se iz poslova centara za socijalni rad izbaci zaštita od nasilja u porodici, jer se radnici u ovim ustanovama bave savetodavnim radom a ne krivičnim delima.
VIDEO i transkript, povodom ubistva u Centru za socijalni rad, o nasilju nad ženama govore Nataša Jović i Tanja Ignjatović. Razgovor vodila Svetlana Lukić.
Neki stručnjaci smatraju da u naš Krivični zakonik treba dodati lakši oblik silovanja, koji će obuhvatiti situacije kada silovanje jeste izvršeno bez pristanka žrtve, ali i bez sile i pretnje učinioca.
Zbirni izveštaj o propustima službi u slučajevima ubistva žena suočio nas je i sa zapanjujućom činjenicom o tome kako je sistem neosetljiv na prava i potrebe građana – žena, žrtava nasilja.
Najavivši napad na nasilje, premijer tehničke Vlade je sazvao sastanak na kojem je trebalo isplanirati strategiju. Posle poziva za učešće, u Autonomnom ženskom centru (AŽC) satima smo diskutovale.
VIDEO i transkript, o novom talasu nasilja nad ženama u Srbiji govore: Dubravka Stojanović, Nadežda Milenković; Tanja Ignjatović i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.