Projekat 2025: novi Pax Romana
Hrišćanska desnica i njeni bogati pokrovitelji nameračili su se na otimačinu moći: „Projekat 2025“. To je plan za maksimalizovanje predsedničke moći tokom sledećeg Trumpovog mandata.
Hrišćanska desnica i njeni bogati pokrovitelji nameračili su se na otimačinu moći: „Projekat 2025“. To je plan za maksimalizovanje predsedničke moći tokom sledećeg Trumpovog mandata.
Petnaest meseci borbi između Sudanskih oružanih snaga i paravojnih Snaga za brzu podršku, gurnulo je 26 miliona ljudi na ivicu katastrofe. Ovoj krizi malo ko u svetu posvećuje pažnju.
Sećam se vremena kada je otkriće da ispod sjajne glazure postoji mnoštvo noćnih mora, promenilo ideju o tome kako ispuniti dužnost služenja svojoj zemlji.
Jednog dana će i studenti koji danas protestuju zbog genocida u Gazi biti viđeni kao oni koji su bili na pravoj strani. Do tada, vratimo diskusiju tamo gde joj je mesto: prekid rata u Gazi.
Strah donosi profit i medijima i proizvođačima oružja. Amerikanci reaguju na nacionalne brige, stvarne ili izmišljene, tako što se naoružavaju do zuba, i individualno i nacionalno.
Predvidive i razorne posledice gubitka poverenja javnosti u sudove ponovo su u središtu pažnje u Americi sa pokušajima bivšeg predsednika da uvek bude van domašaja zakona.
Izraelske snage su namerno uništavale poljoprivredno zemljište, vodovodne i sanitarne objekte, što izgleda kao pokušaj da se Gaza učini mestom doslovno nepodobnim za život.
Čini se da ni Kongres ni Bajdenova administracija nisu skloni da ozbiljno razmotre pristup koji bi naglasak stavio na ulaganje u diplomatske i ekonomske alate, umesto na silu ili pretnju silom.
Tačno sam naslutila u kojoj meri će ova zemlja očekivati od starih ljudi da se sami snalaze. Manje-više svako ko nije bogat može otkriti da starost donosi ekonomsko očajanje.
Umesto što nastavlja sa militarizacijom regiona, američka administracija treba da se usredsredi na to da sve zloslutniju krizu u Gazi preusmeri ka dugoročnom političkom rešenju.
Tri meseca borbi u Sudanu između vojske i paravojne grupe zvane Snage za brzu podršku ostavila su za sobom bar 3.000 mrtvih i najmanje 6.000 ranjenih. Raseljeno je više od dva miliona ljudi.
Sumnjam da je ikome u bilo kojoj informativnoj redakciji palo na pamet da pored ratnih izveštača na teren pošalje i mirovne reportere. Kako bi njihova saradnja izgledala i šta bi se time postiglo?
Amerikanci ovih dana pokušavaju da odgonetnu šta pokreće Vladimira Putina. Ali njegova invazija na Ukrajinu pokazuje da nije ništa naučio iz grešaka američke vojne politike.
Klimatska kriza nije jedina opasna posledica naše zavisnosti od nafte. Ona je uzrok svih novijih sukoba na Bliskom istoku, a njen duboki uticaj vidi se i u višestrukim vezama nafte i rata u Ukrajini.
Rat u Ukrajini uzurpirao mi je život: svoje dane provodim uz novine, blogove i tviter naloge vojnih stručnjaka. Da bih to prekinuo pokušao sam da zamislim kako bi ovaj rat mogao da se završi.
Čudovišnim vojnim budžetom ozbiljno ćemo naškoditi sami sebi i ugroziti svet trošenjem ogromnih resursa koji će nam biti neophodni u ozbiljnoj egzistencijalnoj krizi s kojom se suočavamo.
Moram da primetim da je američka javnost više angažovana zbog rata u kome Amerika zvanično ne učestvuje, nego zbog ratova koje smo tako brutalno i bezuspešno vodili u protekle dve decenije.
Obim sredstava potrebnih za obnovu Ukrajine, značaj koji tome pridaju SAD, Britanija, EU i Japan i porast troškova uvoza osnovnih potrepština dovodi najsiromašnije zemlje u sve teži položaj.
Rat u Ukrajini je u SAD i EU pokrenuo lavinu zahteva za povećanje izdataka za naoružanje. Ovaj rat je tragedija za čitav svet dok grupa ljudi iz njega izvlači korist: američki proizvođači oružja.
Dok se rat u Ukrajini bliži trećem mesecu, Vašington i njegovi evropski saveznici smišljaju, zasad neuspešno, kako da zaustave taj strašni sukob koji izaziva globalne poremećaje.
Nemojte mi zameriti što sam danas malo rastresen – krivite za to Vladimira Putina. Nisam ja odlučio da izvršim invaziju Ukrajine, mesta s kog je moj deda pobegao pre skoro 140 godina.
Ovo nije repriza Hladnog rata. Ovo je novi sukob za postizanje globalne prednosti. Ako ima mesta poređenju, ovaj trenutak je sličniji prilikama u Evropi pre Prvog nego posle Drugog svetskog rata.
Komentatori aktuelne krize u odnosima između Rusije i zapada pre svega se bave Ukrajinom. To je razumljivo, ali skreće pažnju sa američke strateške greške učinjene 90-ih godina prošlog veka.
Intervju za TomDispatch – Predstavnici mnogih zemalja u Glazgovu na 26. Konferenciji UN-a o klimatskim promenama iznose planove za smanjenje emisija. Ti planovi su većinom neadekvatni…
Opsada drevne Troje, koja je trajala 10 godina, nadahnula je Homera da napiše Ilijadu. Iako američki rat u Avganistanu traje dvostruko duže, ne očekujte da će sećanje na njega čuvati epska poema.
Smrt Trampovog dede od španske groznice 1919. zauvek je promenila sudbinu njegove porodice, ali je Tramp nikada nije pomenuo. Takav zaborav nije samo trampovska aberacija; to je kulturalni fenomen.
Donald Trump je jedan od najagresivnijih trgovaca oružjem u istoriji. Kako to znamo? Tako što se on sam time hvali. A sve je počelo sa tzv. Nixonovom doktrinom slanja oružja umesto vojnika.
Ratovi i epidemije su melodramski događaji, a to ometa razumevanje. „Članak s mnogo krvi biće uvek prvi“, bilo da se radi o odeljenju intenzivne nege u Teksasu ili o raketnom napadu na Avganistan.
Pandemija i epidemija nezaposlenosti koja je prati pojačale su uobičajeno, ali pogrešno uverenje mnogih radnika: ideju da treba da budemo zahvalni svojim poslodavcima zato što su nam dali posao.
Dok se korona virus širi respiratornim kapljicama, bolest naših beskrajnih ratova i dalje se prenosi krvlju (mada sve manje američkom), što može da znači da će naši budući ratovi biti sve apstraktniji.
75 godina posle bacanja atomske bombe na Nagasaki ponavljamo esej iz 2015: Znaci za uzbunu nisu se oglasili jer osoblje protivvazdušne odbrane nije na vreme primetilo dva aviona…
Potezi lidera u Vašingtonu, Moskvi i Pekingu daju uverljivost narativu o „novom hladnom ratu“, ali u ovom slučaju istorija nije dobar vodič. Na kraju druge decenije 21. veka suočavamo se s opasnijim buretom baruta.