Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Uvod u diktaturu

Intenziviran je udruženi poduhvat dokazivanja da je parlament poligon primitivizma i da koristi od njega nema i ne može biti. Možda bi bilo bolje da u njemu sedi 250 atlagića, rističevića i martinovića.

Paralelni svetovi

Kada nosioci vlasti dobiju potvrdu iz Brisela da su ispunili neku obavezu, u virtuelnom svetu Srbija je korak bliže EU. Nije ih briga da li se nešto zaista promenilo, jer oni ne žive u istoj stvarnosti kao mi.

Bahatost

Odbor za pravosuđe ni posle 17 meseci nije odlučio o predlogu Ombudsmana i Poverenika da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere Vida Petrović Škero.

Inspektorijada

U nedostatku informacija ko je šta kontrolisao i koliko, ostaje gorak ukus koji ne može da ublaži ni sočna pljeskavica – u Srbiji je vest kada neki državni organ (recimo, jedna inspekcija) radi svoj posao.

Igračka za jedan dan

Vučić je primio delegaciju naroda. Možda je to pravi naziv za ono što se 8. jula dešavalo u Nemanjinoj 11, u kabinetu 74, gde je od 5.000 prijavljenih – 86 građana zaista videlo bivšeg direktora Pinkija.