Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je da on lično (kao ministar ili kao čovek, nije naglašeno) smatra da je način na koji se radnici Goše bore za svoja prava pogrešan. Podsetimo se, radnici Goše su od kraja marta ove godine u generalnom štrajku zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica. Dakle ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja smatra da postupanje radnika Goše, koje je u skladu sa zakonom o štrajku (član 1 – „štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada“) nije dobar način da dođu do zarada koje nisu primili od 2014. godine. Ministar je dodao da u ovom slučaju država postupa dodatno obazrivo jer je u pitanju privatna kompanija.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ima nešto drugačiji stav. On ne spori prosvetnim radnicima pravo na štrajk, ali podseća da je štrajk prosvetnih radnika i radnica postao tradicija. Problemi zbog kojih se štrajk prosvetnih radnika i radnica ponavlja svake godine nagomilavani su decenijama, kaže ministar, ali naglašava da će ih zajedno sa premijerkom ubrzano rešavati. Sastanak je već zakazan, podseća ministar (za sredu 23. avgust), ali na pitanje novinarke zašto sastanak nije zakazan ranije, Šarčević odgovara da on ne može da utiče na prvu tačku zahteva sindikata – regulisanje zarada zaposlenih u javnom sektoru, pošto je to u nadležnosti ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Na dalje insistiranje novinarke da to nije jedini zahtev prosvetara, i da će biti potreban Supermen da sve to reši pre 1. septembra, ministar odgovara da će se on potruditi da bar bude Betmen, ako ne može da bude Supermen. Podsetimo se, Supermen, iako sa druge planete, na Zemlji je odrastao u prosečnoj porodici, bez ikakvih pogodnosti sa te strane i on svet spasava zahvaljujući sopstvenim sposobnostima. Betmen, sa druge strane, jeste bogataš Brus Vejn, koji Gotam spasava zahvaljujući raspolaganju velikim bogatstvom.

Pitanje o masovnim otpuštanjima u prosveti koja se spremaju prošlo je bez direktnog odgovora. Pominjane su otpremnine, pominjana su formiranja odeljenja da bi se na kraju došlo do toga da su procedure već u toku i da ih je sada nemoguće sprečiti. (Čemu onda sastanak sa prosvetarima?)

Dakle, što se prosvetara tiče, u dijalogu sa resornim ministrom i premijerkom oni nemaju čemu da se nadaju. Da li je situacija nešto drugačija za roditelje ili staratelje školaraca? Cena udžbenika je tolika da banke nude kredite za kupovinu udžbenika i školskog pribora. Iako je pravilnik o maksimalnoj maloprodajnoj ceni udžbenika trebalo da bude donet, to se nije desilo. Trenutni ministar ne planira da donese taj pravilnik. On smatra da je deo zakona o obrazovanju koji taj pravilnik predviđa loš i da bi trebalo promeniti zakon, što njemu jeste u planu. Uvođenje maksimalne maloprodajne cene udžbenika se neće regulisati novim zakonom, jer je, kako kaže Šarčević, konkurencija uvela tržišnu utakmicu. Trebalo bi da oni koji biraju udžbenike (prosvetari) vode računa o cenama. Tu ipak postoji problem lobiranja, kako podseća novinarka, što je isticao i prethodni ministar prosvete. Ali, avaj, kako nemamo zakon o lobiranju i ne postoji plan za donošenje takvog zakona, tu se ništa ne može.

Sledeća stvar koja se tiče roditelja i školaraca, uvođenje uniformi, predstavlja omiljeni projekat ministra Šarčevića. Na pitanje zašto baš to, a ne na primer zapošljavanje i pedagoga i psihologa (trenutno su škole u obavezi da imaju ili pedagoga ili psihologa) jer postoji veliki problem nasilja u školama i nad decom, ministar odgovara da to jeste u planu, ali da trenutno nema dovoljno sredstava za tako nešto. Kada se obezbede sredstva biće i toga. Sredstva koja su obezbeđena, utrošena su na uvođenje većeg broja časova informatike. To je ocenjeno kao prioritetno. Pored toga, „pedagoški je to jako bitna kategorija, da dete od početka nauči da u školi postoji nekakav red. Ako ne, onda dolazimo u situaciju da u pubertetu neko lupi šamar nastavniku. Ako mislite da škola i profesor treba da srede sve što kuća, društvo, na kraju i policija nisu sredili, onda duboko grešite“, istakao je ministar. Znači, u školi decu naučiti da u školi mora da postoji red, a za sve ostalo, neka brine neko drugi.

Nošenje uniformi će biti obezbeđeno „njihovom voljom“ kaže Šarčević. U objašnjenju ističe da ako se uvede nagrađivanje škola (ili pojedinaca i pojedinki u školama), da će tu veliku ulogu igrati i izgled škole. „Njihova volja“ ispada volja školskog i nastavnog osoblja da dobiju bonus.

I zaista, kao što je i obećao, ministar Šarčević se trudi da probleme rešava kao Betmen, ali prilagođeno srpskim uslovima. Daće bonus školskom i nastavnom osoblju pa će se obezbediti nošenje uniformi zbog čega će škole izgledati lepše. Kao tipičan bogataš/privatnik, on ne razmišlja o mešanju u tržišnu utakmicu – tržište će sve srediti. Neka biraju jeftinije udžbenike! A prava radnika i radnica? Poboljšanje uslova rada? To ispada da nije u njegovom resoru. Možda bi bolje bilo da je ministar sebe predstavio kao Brusa Vejna, razmaženog bogataša, jer se Betmen ipak trudi da bude na strani obespravljenih.

Peščanik.net, 24.08.2017.

Srodni link: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Исправка

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU