Približava se početak školske godine, a država ulazi u finale svoje kratke avgustovske kampanje za reformu posustalog obrazovnog sistema, u kome je, kako su stručnjaci Ministarstva prosvete ustanovili, došlo do gubitka osnovnih životnih vrednosti i gubitka vere u ljudske vrline – naposletku gubitka smisla života u jednom propalom društvu. Zbog toga je Ministarstvo prosvete dobilo ozbiljnu podršku od srodnih institucija, pre svega od Ministarstva odbrane. Svi oni vide da bi trebalo nešto uraditi po tom pitanju, ali kako na brzinu vratiti poverenje u čoveka, kao i pojedinca u sistem, teško je odgovoriti. Ideja da se uvede novi predmet u škole koji bi se zvao „Vrline i vrednosti kao životni kompas“ nosi sa sobom mnogo nejasnoća – najpre, kako to predavati, o čemu razgovarati s decom, čemu ih podučavati i na koji način, kako ih ocenjivati. Zamislimo čas na kome nastavnik propituje svoje učenike, pita ih da navedu neke osnovne ljudske vrednosti oko kojih se organizuje ljudska zajednica. Da li one postoje u savremenom društvu danas i ovde? Gde ih nalaze? Da li ima takvih primera u školi? U neposrednom susedstvu? Šta je to solidarnost? Gde pronaći motive da se ponovo poveruje u obrazovni sistem koji je doživeo kolaps u maju ove godine?
To nije lak posao. (Ne)osmišljeni novi predmet „Vrline i vrednosti“ deluje kao koncept koji svaki nastavnik treba da shvati na svoj način. Ipak, Ministarstvo prosvete koje vodi dr Slavica Đukić Dejanović (imenovana je na to mesto nakon ostavke Branka Ružića), ima neke ideje. Kada je teško, uvek treba uraditi nešto na jačanju patriotizma. Kada bi toga bilo više, misli nova ministarka prosvete, bilo bi manje problema na terenu, odnosno u učionici. Ona razmišlja na način vojnog starešine nakon izgubljene bitke, pa stoga nalazi rešenje u negovanju saradnje sa Ministarstvom vojske i ministrom Milošem Vučevićem. Oboje su na istom stanovištu: ako želimo bolje našoj omladini onda im svakako moramo pomoći u „jačanju patriotskih osećanja“. Ministar Vučević je vrlo konkretan kada govori o simbiozi prosvete i vojske: „Da se ne stidimo osećaja pripadnosti našem narodu i državi, da se ne stidimo ni naših junaka niti naše istorije, da razumemo sadašnjost i da se pripremamo za budućnost, a istorija bi trebalo da bude i jeste najbolja učiteljica života.“
Da bi cela stvar delovala ozbiljnije, ministarka prosvete i ministar vojni su u Velikoj ratnoj sali Starog Generalštaba potpisali Sporazum o organizovanju nagradnog literarnog konkursa za učenike gimnazija i srednjih škola u Republici Srbiji. Ovakva čast nije ukazana predmetu maternjeg jezika i književnosti, ali i slobodnim nastavnim aktivnostima u vidu literarne sekcije, verovatno još od juna 1989, kada je Kosovska bitka bila u fokusu svake prosvetne, vojničke i crkvene misli u Srbiji – zapravo jedina i najvažnija politička agenda tih dana. Tema nagradnog literarnog konkursa, kada je u pitanju jačanje patriotizma, neizostavno mora da bude iz Prvog svetskog rata. Zato je ponuđena samo jedna konkretna tema: „Momčilo Gavrić – mali junak Velikog rata“. Za pobedničke radove, kako prenose mediji, Ministarstvo odbrane je pripremilo ozbiljne nagrade, a ministar ne sumnja da će oni koji budu ocenjivali pristigle radove imati pune ruke posla i da im neće biti lako da donesu konačni sud. Stvarno, tema o osmogodišnjem dečaku koji je izgubio porodicu u ofanzivi Austrougarske na Srbiju, a potom zatražio od oficira srpske vojske top da bi se osvetio neprijatelju – pri čemu mu je ovaj odgovorio da je „top velik za njega ali da bi mogao da ga naoruža bombama“ – sasvim je primerena obrazovnom sistemu u Srbiji u jesen 2023. Ministarka Đukić Dejanović i ministar Vučević su uvereni da će skretanje misli srednjoškolaca na žrtveni put najmlađeg podnarednika, pokrenuti kod omladine pozitivne misli, ojačati patriotski zanos i naučiti ih nešto o ljudskoj vrlini. Naravno, jedina vrlina koju oni vide je žrtvovanje omladine za otadžbinu, što je oduvek bila najvažnija aktivnost obrazovnog i vojnog sistema u Srbiji. Zašto bi danas bilo drugačije, pitaju se potpisnici Sporazuma. Naravno, u apendiksu ovog Sporazuma mogu se naći i dodatna (neliterarna) objašnjenja, koja trasiraju način razmišljanja mladih literata, a usmerena su na nečovečno ponašanje jugoslovenske države prema dečaku-ratniku. To je zapravo fusnota ministra vojnog Vučevića, koji dodaje „da smo istog tog Momčila Gavrića, najmlađeg podnarednika, junaka Velikog rata, posle zaboravili, hapsili, proganjali, nekoliko puta izvodili pred streljački vod, od iste ili neke druge države, ali sa istim narodom“. Zaboravlja da se Momčilo Gavrić našao u fokusu obrazovnog sistema Srbije krajem osamdesetih godina, kada se takođe radilo na jačanju patriotskog osećanja kod omladine.
Možda bi ovakva vojna pedagoška metoda imala uspeha u nekoj drugoj državi, odnosno u onoj koju Vučević, Đukić Dejanović i njihov šef Vučić zamišljaju da vode. No kako njihova projekcija nema dodirnih tačaka sa realnošću, onda i ovako osmišljen literarni konkurs potpuno izneverava pedagošku intenciju, jer se prilagođava jednom nakaradnom institucionalnom kontekstu koji sugeriše nešto suprotno. Naime, u danima kada se raspisuje ovaj konkurs, država demonstrira kako ona zapravo postupa sa onima koji časno i odgovorno rade svoj posao, kao što je to slučaj sa inspektorom Slobodanom Milenkovićem, koji je nakon otkrivanja Jovanjice, najveće fabriku marihuane u Evropi pod zaštitom države, doživeo nezapamćeni pritisak i progon vlasti, da bi naposletku bio smenjen sa mesta načelnika Odeljenja za narkotike. Kao što je svima poznato, ovaj čovek je, zajedno sa svojim kolegom inspektorom Dušanom Mitićem, do kraja časno i profesionalno radio svoj posao. Činio je to i kada je shvatio da će ga tragovi voditi do vrha vlasti. Takav profesionalni integritet nije zabeležen skoro u resoru policije i vojske. Zbog takve vrline, on zajedno sa svojim kolegom trpi nezapamćenu represiju pred očima javnosti.
Srednjoškolci ne žive u ružičastom balonu od države kakvom Srbiju vide ministarka prosvete i ministar vojni. Oni shvataju vrlo dobro da žive u državi dvostrukih standarda – u kulturi laži, rekla bi Dubravka Ugrešić – i da u tom sistemu svaka vrlina biva najsurovije kažnjavana. Stoga će i svaki literarni rad na konkursu raspisanom u Ratnoj dvorani Starog Generalštaba biti falsifikat, jer će duboko u sebi skrivati istinu o jednom političkom sistemu koji tobože zagovara najviše moralne norme, a zapravo je ogrezao u korupciji i kriminalu. U njemu ni obrazovni sistem ne može biti izostavljen, već mora biti primoran da na silu generiše vrednosti koje je vlast odavno pogazila. U takvoj diskrepanciji, produbljuje se hipokrizija i stvaraju neslobodni ljudi koji će sutra žmuriti pred nepravdom koja se odvija u njihovom neposrednom okruženju.
Peščanik.net, 30.08.2023.
3. MAJ 2023.RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Nećemo valjda o tome - 20/04/2024
- Za Beograd se mora boriti - 10/04/2024
- Stadionska groznica - 29/03/2024
