Koloritni “slučaj doktorata” dr Miće Jovanovića odista je preuzeo medijski monopol nad originernim pitanjem – da li je dr Nebojša Stefanović u svojoj disertaciji plagirao delove tuđih tekstova. U slučajevima sumnje u samostalnost doktorske disertacije, na osnovu čl. 101. Zakona o visokom obrazovanju, mora se pokrenuti postupak za poništaj odgovarajuće diplome. Univerzitet “Megatrend” je oformio četvoročlanu komisiju, koja međutim, nije pokrenula postupak za ispitivanje da li ima mesta poništaju doktorske diplome zbog nesamostalnosti (u ovom slučaju, tvrdnji o plagijatu). Umesto toga postupala je Komisija za ocenu osnovanosti pokretanja postupka poništavanja diploma o stečenom zvanju doktora ekonomskih nauka. Ova Komisija se nije upustila u pitanje suštine tvrdnji izrečenih u javnosti: “Komisija je proučila dokumentaciju i utvrdila da u konkretnom slučaju nema osnova za sumnju da je bilo šta sporno” (str. 2 Izveštaja, dostupan na: http://megatrend.edu.rs/download/obavestenja/Izvestaj.pdf). Na osnovu svog poimanja naučnog plagijata, Komisija zaključuje: “Komisija preporučuje Senatu da ne pokreće postupak za poništenje diplome dr Nebojše Stefanovića o stečenom doktoratu nauka” (str. 12 pomenutog izveštaja.)
Izvesno je, dakle, da postupak za poništaj diplome nije pokrenut, te da zapravo vrednost u javnosti iznesene argumentacije nije ni ispitivana u postupku koji je Zakon o visokom obrazovanju predvideo za ovakve i slične slučajeve. Sadržina ovog izveštaja je analizirana i te analize su dostupne javnosti (Eric Gordy, O Mega-izveštaju).
Kratka analiza pokreta „Spasimo nauku“ sažela je nedostatke izveštaja Komisije Univerziteta „Megatrend“ u nekoliko tačaka, koje pokazuju i pravne nedostatke pristupa te Komisije:
„1) Na str. 2 navedeno je da je Nebojša Stefanović disertaciju branio pred 5 članova Komisije za ocenu i odbranu završene doktorske disertacije, iako je prof. Snežana Đorđević, jedan od članova Komisije, izjavila da nije prisustvovala odbrani. 2) Dva člana Komisije za ocenu i odbranu završene disertacije nisu mogla potpisati Izveštaj Komisije (prilog 2) jer nisu imali priliku da analiziraju integralni tekst završene doktorske disertacije jer ne govore srpski jezik, a nisu imali prevod cele disertacije na engleski jezik. Iako Pravilnik Megatrenda ostavlja mogućnost da Komisija za ocenu i odbranu završene doktorske disertacije ima od 3 do 5 članova, ukoliko je već formirana komisija od 5 članova onda se zakonske obaveze odnose na sve članove Komisije bez izuzetka. 3) Komisija se u tumačenju plagijata poziva samo na prof. dr Slobodana Markovića (prilog 1), uz Zakon o autorskom pravu, a potpuno ignoriše tumačenja vodećih svetskih univerziteta koja su javno dostupna na njihovim internet stranicama. 4) Komisija se nijednom rečju ne osvrće na činjenicu da je upravo iz biblioteke Megatrend univerziteta dat na uvid ukoričen tekst disertacije 9 meseci nakon javne odbrane. 5) U vezi sa malim brojem referenci pomenuta je doktorska disertacija iz matematike i to iz 1950. godine, iako je Komisija trebalo da analizira savremene naučne prakse iz oblasti same doktorske disertacije“.
Praksa Univerziteta „Megatrend“ u ovom slučaju pokazuje da u pravnom poretku Republike Srbije postoji pravna praznina za slučaj da nadležna visokoškolska institucija, uprkos postojanja ozbiljne sumnje u samostalnost rada (postojanje plagiranja), odbije da vodi postupak na koji upućuje čl. 101. Zakona o visokom obrazovanju. U tekstu na sajtu Peščanika, pod naslom „Slučaj Stefanović – zatvoren?“, pravnica Sofija Mandić predlaže da se, na osnovu čl. 101. Zakona o visokom obrazovanju i čl. 114. Zakona o opštem upravnom postupku neposredno inicira vođenje upravnog postupka za poništaj diplome doktora nauka, koji bi omogućio drugostepenu nadležnost Ministarstva prosvete. To je racionalan i dobar predlog, koji ima samo jedan nedostatak: prvostepeni organ bi moralo biti opet telo Univerziteta „Megatrend“, a jedno njegovo telo – pomenuta Komisija – pokazalo je da ne želi da se upušta u suštinu prigovora koji su stavljeni na doktorat dr Nebojše Stefanovića, da odbija ovu nadležnost.
Verujem da postoji još jedan pravni put, koji proističe iz Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti – dalje: ZND („Sl. glasnik RS“ br. 110/2005, 50/2006 i 18/2010). Kako i zašto? Kao što je poznato, čl. 101. Zakona o visokom obrazovanju traži da univerziteti svojim aktima urede, a kad je potrebno i vode postupke poništaja univerzitetskih diploma. Predstavnici organa predviđenih ovim Zakonom (Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Komisija za akreditaciju), kao i predstavnici Ministarstva prosvete uzdržavaju se od uključenja u ovu stvar, sa obrazloženjem da bi time mogli dirati u autonomiju univerziteta. Sa druge strane, univerziteti, vršeći javna ovlašćenja, izdaju diplome, a one su javne isprave, koje svojim nosiocima daju određena prava i privilegije. Kontrola „zasluženosti“ takvih isprava, prema u javnosti obrazlaganim stavovima predstavnika Ministarstva i drugih organa, samo je interna i ne može biti eksterna – da se ne bi zadiralo u autonomiju univerziteta. Zloupotreba autonomije, dakle, ostala bi interna stvar onoga kome se zloupotreba prebacuje.
Ako je ovako, tada postoji pravna praznina. Jedan od legitimnih metoda za popunjavanje pravne praznine je analogija, tj. traženje pravila u zakonima koji uređuju srodne društvene oblasti. Takva pravila sadrži ZND. Štaviše, ovaj Zakon u čl. 32. propisuje da visokoškolske ustanove (fakulteti i univerziteti) „obavljaju naučnoistraživačku delatnost“ po ZND, a ne po Zakonu o visokom obrazovanju (jer ovaj poslednji ni ne uređuje vršenje naučne, već nastavne delatnosti). Pripremanje, izrada i odbrana doktorata je – ne treba dokazivati – naučnoistraživačka delatnost.
Isto onako kao što Zakon o visokom obrazovanju proklamuje autonomiju univerziteta, ZND u čl. 7. utvrđuje slobodu naučnog stvaralaštva:
„Naučni rad je slobodan i ne podleže nikakvim ograničenjima, osim onih koji proizlaze iz poštovanja standarda nauke i etičnosti u naučnoistraživačkom radu, zaštite ljudskih prava, kao i zaštite životne sredine.
Naučni rad podleže naučnoj kritici.
Sloboda naučnog rada i stvaralaštva ogleda se u slobodi naučnog delanja, slobodi izbora naučno priznatih metoda istraživanja, slobodi objavljivanja i predstavljanja naučnih rezultata, kao i u slobodi izbora metoda interpretacije naučnoistraživačkih dostignuća.“
Kad je reč o izboru u naučna zvanja, ZND predviđa nadležnost Komisije za sticanje naučnih zvanja, čije formiranje je podvrgnuto proklamovanoj slobodi naučnog stvaralaštva. Komisiju imenuje Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, ona ima 15 članova koji moraju biti ili naučni savetnici ili redovni profesori ili akademici. Šest članova predlaže Zajednica instituta Srbije, šest članova – Konferencija univerziteta Srbije, dva člana – Srpska akademija nauka i umetnosti i jednog člana nadležno ministarstvo. Videti čl. 21. ZND. Ova Komisija postoji i deluje. Može se, na osnovu ovih pravila ZND, smatrati autonomnom i samostalnom. Njen sastav, po zakonskim pravilima, ne bi trebalo da kontroliše država, što bi isključilo i prigovor zadiranja u autonomiju odlučivanja.
Jedna od nadležnosti ove Komisije jeste i oduzimanje naučnih zvanja, što je analogija sa poništajem diplome, u ovom slučaju, doktorske. Na osnovu čl. 88. ZND:
„Naučno, odnosno istraživačko zvanje može se oduzeti:
1) ako se saznaju nove činjenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi da u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane ovim zakonom;
2) ako se utvrdi da naučni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju plagijat.”
Člinjenica da je doktorska diploma u pitanju stečena na privatnom univerzitetu ništa ne menja – ZND propisuje da osim državnih, mogu postojati i privatni i mešoviti instituti i za sve njih propisuje isti pravni režim naučnoistraživačkog rada i položaja naučnika.
Predlažem, dakle, da se peticija koju je potpisalo oko 3.000 naučnika, studenata i nastavnika univerziteta, kao i predlog kojim se pokreće postupak istraživanja plagijata, upute i Komisiji za sticanje naučnih zvanja, sa obrazloženjem sadržanim u ovom tekstu. Moguće je da bi Komisija prihvatila ovu nadležnost. Drugostepeni organ bi bio Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj.
Peščanik.net, 18.06.2014.
Srodni linkovi:
Sofija Mandić: Slučaj Stefanović – zatvoren?
Dobrila Miletić – Doktorska disertacija i upravni postupak
PLAGIJATI- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Časni sudija Nebojša Simeunović - 03/10/2024
- Kafkijanska klopka - 22/05/2024
- Ko ćuti, smatra se da pristaje - 15/05/2024