prozor frizerskog salona Pariz

Foto: Predrag Trokicić

Kao što Milošević „nije dao“ niko da nas bije, tako sad ova vlast „ne daje“ da nas niko ponižava. Osim nje, naravno.

Posle Hrvatske, BiH, Crne Gore, Albanije (izvinjavam se svim zemljama koje sam zaboravila da navedem) sada je i Francuskoj poručeno (preko naših televizija jer ih u svim inostranstvima pažljivo prate) da ne sme da nas ponižava. Naravno, da nam vlast nije skrenula pažnju, mi ne bismo ni primetili da nas Francuska ponižava, ali to ne umanjuje značaj koji je vlast pridala događaju.

Francuskoj nije rečeno šta je sve čeka zbog poniženja koje nam je priredilo njeno nezavisno sudstvo odbijanjem da nam isporuči Haradinaja, ali se nadamo da su francuski mediji preneli da je neka opskurna grupa ljudi umotala u crninu naš spomenik zahvalnosti Francuskoj, kao i da naši državni službenici naredna tri meseca ne smeju da otputuju u tu zemlju.

A ako se i posle tih sankcija ne opameti, mogli bismo da primenimo i dramatičnije mere. Mogli bismo – po ugledu na američke političare koji su, zbog francuskog protivljenja invaziji Iraka, svojevremeno pomfrit i prženice preimenovali iz „francuski krompirići“ i „francuski tost“ u „slobodarski tost“ i „slobodarski krompirići“ – i mi da promenimo ime svemu što u sebi sadrži nešto francusko. Pa da imamo slobodarsku salatu (kad smo mogli šopsku na pravdi boga, što ne bismo i francusku?), slobodarski ključ i krevet, možda čak i novu izreku: naivan kao slobodarska sobarica?

A ako se baš zainatimo možemo i sebe da preimenujemo u slobodarski Srbi. Jeste da se ni do sada nismo zvali francuski Srbi, ali ako već hoćemo nekom da napakostimo, što da ne idemo do kraja? Mada, sumnjam da bi vlast otišla toliko daleko. Ne zato što ona inače zna kada treba da se zaustavi nego zato što bi joj to „slobodarski Srbi“ otežavalo komunikaciju. Ne sa svetom već sa nama. Jer, kako da, u državi u kojoj je dozvoljeno da postoje samo Vučićevi Srbi, ljudima nacrtaš metu nazvavši ih „Haradinajevim Srbima“, ako bi pun naziv morao da glasi: Haradinajevi slobodarski Srbi? Pa, što ne ide, ne ide.

A još bi manje išlo da nas naziva slobodarskim, a da nam paralerno ukida prava, guši slodobe, dok ozakonjuje robovski rad, nerad institucija i neodgovornost državnih službenika. Pa kad bi nama vlast rekla da smo slobodarski, mi bismo joj poverovali, baš kao što smo joj poverovali i da nas Francuska ponižava. A onda bismo shvatili i da nas ne ponižavaju druge države već ova naša – koja nam ponižava i inteligeniju i egzistenciju. E, to već vlast sebi ne bi priredila ni u ludilu.

Peščanik.net, 01.05.2017.

Srodni linkovi:

Nemanja Stjepanović – Višak politike, manjak dokaza

Dejan Ilić – Otužni vodvilj

Pavle Kilibarda – Problem Haradinaj

TEMA – KOSOVO

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)