Foto: Predrag Trokicić
Proteklog vikenda održana su dva protesta i jedan stranački skup, koji su jasno postavili demarkacionu liniju između režimskog i opozicionog stanovišta. U pitanju je odnos prema genocidu u Srebrenici, a u sva tri slučaja presudna je bila uloga žena u javnom životu Srbije, bilo da je u pitanju politička, kulturna ili estradna scena. Reč je o protestu opozicije koji je održan 8. decembra u Beogradu, na kome je izostalo obraćanje glumice Mirjane Karanović, zatim protest „Srba“ u organizaciji SNS-a i Srpske liste u severnoj Mitrovici, na kome je nastupala Svetlana Ražnatović u znak podrške „ugroženom narodu“, kao i prigodni tribinski skup koji je pod naslovom „Jake žene za jaku Srbiju“ održan dan kasnije u Sava centru, takođe u organizaciji SNS-a. Ovom povlačenju granice između režimskog viđenja prošlosti, a u skladu s tim i rešavanja aktuelnih političkih problema s jedne strane, i opozicionog stava (koji opet jasno izražavaju samo žene) s druge, doprineo je i nedavni intervju premijerke Ane Brnabić za Deutsche Welle, kada je negiranjem genocida u Srebrenici potcrtala zvanični stav Srbije.
Protest pod nazivom „Stop krvavim košuljama!“, održan bez stranačkih obeležja, motivisan je pre svega brutalnim batinanjem lidera opozicije Borka Stefanovića i dvojice njegovih pratilaca u Kruševcu. Zamišljen kao nestranački protest, ovaj skup su svojim prisustvom podržali lideri Saveza za Srbiju, ali bez DSS-a. Logično je da ni LSV ni LDP, kao kolaboracione stranke režima, nisu mogle da podrže protest opozicije, dok je DSS odigrao neku vrstu regulatorne uloge objavivši dan ranije svoj stav da na tom skupu neće učestvovati, jer je kao govornica najavljena glumica Mirjana Karanović. Ona je, prema rečima predsednika DSS-a Miloša Jovanovića, „često iznosila antisrpske stavove“, odnosno govorila u javnosti da je „u Srebrenici počinjen genocid“. Stoga predsednik DSS-a ni kao pravnik – profesionalno, a ni kao Srbin – nacionalno, nije mogao da se pomiri s time da bude deo protesta protiv režima na kome bi uvodnu reč imala Mirjana Karanović. Međutim, nije logično da zbog takvog stava Miloša Jovanovića izostane njen govor. Ubrzo su stigle informacije da neće govoriti ni ona niti najavljeni Duško Vujošević, a sve zbog bezbednosnih razloga. Na osnovu izjave samog Vujoševića saznaje se da su organizatorima protesta stigle službene dojave iz policije (kasnije je to demantovano) koje su najavljivale upad dve huliganske grupe. „Jedna su neki navijači, druga, ne znam sad, nešto vezano za Kosovo i da je posebna agresija okrenuta prema meni i Mirjani“, izjavio je Vujošević. Ovo nedvosmisleno ukazuje na to da predsednik DSS-a deli iste ili slične vrednosti sa nasilničkim grupama koje su najavljivale svoj napad na dvoje govornika sa protesta. Takođe, ove dve navijačke grupe mogle bi se dovesti u vezu sa nasilničkom bandom iz Kruševca, koja je organizovano pratila i na kraju pretukla Borka Stefanovića i njegove pratioce, u čemu opozicija vidi produženu ruku režima. Budući da je protestni skup u Beogradu organizovan kao odgovor upravo takvom nasilju, skandalozna je odluka organizatora koji iz „bezbednosnih razloga“ Vujoševiću i Karanović nisu dozvolili javno obraćanje građanima na Platou ispred Filozofskog fakulteta.
Druga, možda veća opasnost od DSS-a i organizovanih nasilničkih grupa bilo je prisustvo onih lidera opozicije koji su, iako dele stavove sa pomenutim akterima, spremni da zbog širokog koalicionog potencijala progutaju sve osim stavova Mirjane Karanović. Njihov broj u Savezu za Srbiju nije mali i vrlo je moguće da je jedna direkcija ka organizatorima protesta došla iz tog smera. Ideološki profil tih političara jasno se može pročitati iz zajedničkog Programa SzS u 30 tačaka, o čemu je već bilo reči na stranicama Peščanika. Takođe, neprihvatljivi su mizoginija i seksizam, koji kod njih i njihovih podržavalaca u javnosti funkcionišu kao deo uobičajene komunikacije. To se može pratiti na skoro svakodnevnom nivou, bilo da je usmereno prema premijerki, predsednici Skupštine, ministarkama ili naposletku prema novinarki Studija B koja je, nakon svog partijskog izveštavanja sa opozicionog protesta, doživela linč na društvenim mrežama. Opoziciona frustracija Vučićevom kontrolom medijske sfere i uzurpacijom države, po modelu patrijarhalne zajednice, vrlo često se u vidu verbalnog nasilja ispoljava prema ženama. Ovo dalje povlači izjednačavanje društvenog ponašanja gospodara i nižih feudalaca, jer kada gospodar zatuče nekog šipkom, oni preživeli mu priđu na „šipkomet“ i vređaju žene u njegovom okruženju. Zato je SNS već dan nakon opozicionog protesta organizovala veliki „edukativni“ skup o „Jakim ženama Srbije“, koje su sve odreda „nestranačke ličnosti, ali snažno podržavaju Srpsku naprednu stranku i (njenog) predsednika“.
Dan nakon protesta mediji su zagušeni temama najavljenog „šiptarskog napada na sever Kosova 31. decembra“, kao i baražnom paljbom protiv opozicionog protesta. Predsednik ih naziva divljacima i podseća da nije pravio ustupke ni kada se 1996/97. neprekidno šetalo četiri meseca. Koalicioni partneri poput Vulina hvale policiju, dok u poslednjem ešalonu Čedomir Jovanović obrazlaže zašto nije podržao protest, pitajući se javno „šta to zna da kaže Mirjana Karanović što ne zna da kaže Dragan Đilas?“. Apsolutno mnogo više od njega, Đilasa i Vučića zajedno. Ona je jedina žena, od pobrojanih javnih ličnosti koje su bile angažovane poteklog vikenda, od Platoa kod Filozofskog fakulteta, preko severne Mitrovice i nazad do Sava centra, kojoj je oduzeto pravo javnog govora, upravo zbog toga što ima šta da kaže. Međutim, to što je ona imala da kaže nije se čulo nigde, a baš oko tog ničega stvoren je prećutni konsenzus vlasti i velikog dela opozicije, javnih intelektualca, akademaca i kulturnih poslenika.
Peščanik.net, 10.12.2018.
Srodni linkovi:
Stevan Filipović – Mirjana Karanović i duh palanke
PROTESTI 2018/19.- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Nećemo valjda o tome - 20/04/2024
- Za Beograd se mora boriti - 10/04/2024
- Stadionska groznica - 29/03/2024
