Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

„Želim da pozovem sve građane u Srbiji da dođu i vide koliko je lepo“ – to je ukratko politički program tekućeg režima. Sažeo ga je i precizno izneo sam Vučić, kada je u subotu svečano otvorio jednu stambenu zgradu u Beogradu (na vodi). Šta je tačno lepo, ostalo je neizgovoreno. Možemo da nagađamo na šta se mislilo – na fasadu, ili na hodnike i zajedničke prostorije (bazen i teretanu) u zgradi, ili na stanove, ili na okolinu, ili na pogled s prozora i terase… Dalje već možemo da zamislimo: svakog jutra na ulazu u zgradu okuplja se grupa radoznalih žitelja Srbije voljnih da uživaju u lepoti. Dočeka ih vodič (recimo upravitelj zgrade ili Vučić lično) i zajedno kreću u obilazak. Bućnu se u bazenu, provežbaju u teretani a onda krenu u individualne posete po stanovima da bace pogled s terase ili prozora. Na kraju ture, na rastanku, ljubazni vodič ili Vučić sâm pozdravljaju ih rečima – vi ovako nikada nećete živeti, ali ste barem videli koliko je lepo.

U pristojnim zemljama to se ne radi. U pristojnim zemljama legitimni predstavnici građana ili naroda (tamo su građani i narod sinonimi) otvaraju škole, aerodrome, puteve, bolnice… – objekte, dakle, važne za zajedničko dobro žitelja tih (srećnijih) zemalja. Nigde legitimni predstavnici naroda ne otvaraju ni fabrike ni stambene zgrade, ako su fabrike privatne, a stanovi nisu socijalni. Jer, nema dobrog razloga da osobe koje se staraju za zajedničko dobro pozivaju građane da slave realizaciju nečijih privatnih interesa (koliko god da su ti interesi legitimni i u drugom ili trećem koraku zaista važni i za opšte dobro). Nekada su se ovde svečano otvarale fabrike jer su bile u takozvanoj društvenoj svojini: ceremonijom otvaranja simbolično se stavljalo na znanje da one (navodno) pripadaju svima, to jest sâmom (radnom) narodu. Kada pak Vučić otvara privatne fabrike i stambene zgrade, to samo pokazuje koliko je ova zemlja postala jadna a tekuća vlast nesposobna da stvori uslove da žitelji Srbije pristojno žive i rade.

Kako je pozvao žitelje Srbije da dođu i vide koliko je lepo u Beogradu (na vodi), Vučić bi svaki put kada otvori neki privatni pogon mogao da pozove ljude da dođu i vide kako to izgleda kada neko ima posao i radi. Mogao bi režim da osnuje i turističku agenciju koja bi vodila ljude da im pokaže kako bi život mogao da izgleda. To bi bio poslednji korak u realizaciji političkog programa klike na vlasti: nikada nećete živeti pristojno, ali možete da gledate – to je Vučićeva poruka građanima Srbije.

Prvim stanarima svečano otvorene stambene zgrade Vučić je obećao i šampanjac. Nije bilo dovoljno što su zbog njihovog stana nekim drugim ljudima nelegalno srušene kuće; nije bilo dovoljno što je zbog privatnih interesa investitora i vlasnika stanova u toj stambenoj zgradi izmeštena glavna železnička stanica i raštrkana širom Beograda u još nedovršene stanične zgrade; uz sve to, predsednik države lično će im poslati i šampanjac. Manje sretni žitelji jednog drugog naselja u Beogradu umesto šampanjca su od vlasti dobili crkvenu brvnaru. Ne verujem da je tim ljudima ikada palo na pamet da od Vučića očekuju šampanjac, ali se verovatno nisu nadali ni brvnari, makar ona bila i pravoslavna. Na njihovo negodovanje, Vučić odgovara – ako vam dosadi pogled na brvnaru, uvek možete da se spustite na Savu i vidite koliko je lepo. Nama pak ostaje da se pitamo u čemu je razlika između žitelja dva naselja, pa jedni dobiju šampanjac a drugi šikaniranje.

Peščanik.net, 17.07.2018.

TEMA – BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)