Foto: John Hart, State Journal http://bit.ly/1qBFsr8

Crkvi se zamera što proklinje Paradu. Šta bi ona trebalo da radi?

U knjigama Mojsijevim stoji: “Ko obleži muškarca kao ženu, da se pogubi”. U vezi sa najnovijom crkvenom (retoričkom) “odbranom” sodomije, treba se setiti da piše i: “Ko obleži živinče da se pogubi”. I onda: “I živinče da se pogubi”. (Navodim prema sećanju, nemam vremena da uzimam u ruke Stari Zavet; pretpostavljam da je živinče kao žrtva sodomije takođe osuđeno na smrt zbog preživelog (survival) magijskog (pre-monoteističkog) shvatanja da je „inficirano“ grehom).

Onaj Veber što ga raznorazni svet poslednjih godinu dana pominje (opet navodim po sećanju) smatrao je da je seksualna reglementacija starih Jevreja proizašla iz napora da se nadvlada polna verska orgijastika njihovih prethodnika i komšija: kult Astarte uključivao je ritualnu prostituciju njenih sveštenica, a obredi obožavanja Moloha ritualnu masturbaciju.

Za razliku od starih Jevreja i od njih proizašlih hrišćana, politeizam kod pred-islamskih Arapa nije podrazumevao versku orgijastiku usredsređenu na seksualnost, nego na postizanje teško-pijane religiozne ekstaze. Slično dionizijskim misterijama kod Grka. Pa je Kuran Časni zabranio ono što opija.

Istorijski razvoj kretao se od ekstatične ka metodičnoj religioznosti. U Novom Zavetu Isus uvodi policiju misli: nisam pred Bogom kriv samo ako se neprilično ponašam, nego sam to već i ako poželim nešto što je zabranjeno.

Crkva je suočena sa nizom problema; najmanji je što su neke vladike pedofili. Veći problem je ne-monoteistička seksualna sloboda većine vernica i vernika. Veruju u monoteističkog Boga, pripadaju Crkvi, iskreno, a ponašaju se suprotno Božjim zapovestima.

Crkva ne može da zagovara pogubljenje homoseksualaca; ona ih samo napada po medijima. Ne može ni da uveri ni najmanji deo svojih vernika da je onaj ko samo pogleda ženu sa požudom u srcu svojemu preljubnik; vernici gledaju porno filmove, upražnjavaju polne odnose pre braka, i ostaju vernici, jer Crkvu poštuju, a Boga obožavaju. Samo što ih ne slušaju. I što je njihova vera, kao i njihovo ponašanje, drugačija od kanona monoteističke religije, a posebno od hrišćanstva.

Latentna funkcija osude LGBT parade jeste izraz nemoći Crkve da kontroliše ponašanje vernica i vernika. Ona se ustremljuje na gejeve, jer je izgubila vlastite vernike i na planu ponašanja i na planu poštovanja doktrine.

Gejeve, koje biju i koji su diskriminisani, treba braniti; pisao sam o tome na Peščaniku. Podrška slobodnom izražavanju uverenja i iskazivanju ličnih svojstava raste. Crkva gubi bitku: vernici je poštuju, država joj laska (i istovremeno je kontroliše) i finansira je, ali je duhovna vlast Crkve nestala. Iskrene vernice ulaze u hramove u minićima i venčavaju se sa povećim abdomenom; vernici koji poštuju Crkvu mahom jure sojke. Crkvi je umesto efikasne policije misli ostalo samo medijsko tračarenje.

Peščanik.net, 26.09.2014.

Srodni linkovi:

Biljana Stojković – Ko o čemu SPC o seksu

Vladimir Veljković – Neblagoslovena parada

Miljenko Dereta – Bezmerno licemerje

Dejan Ilić – Patrijarh mržnje

TEMA – PARADA PONOSA +