Šta će biti s Ninovom nagradom? Ooo, egzistencijalno pitanje za domaću književnost. Odlazak čitave redakcije iz Nina liči na gašenje te novine. I sad se ljudi zabrinuto pogledaju i pitaju – a šta će biti s nagradom, hoće li se i ona ugasiti. Ako se to desi, bila bi to sreća u nesreći. Jer, mogla je domaća književnost mirno i bez Ninove nagrade.
Zvuči neobično kada se kaže „vrednost i smisao“ Ninove nagrade: u istoriji te nagrade više je bilo promašaja i grubih (književnih) nepravdi nego što je bilo „smisla i vrednosti“. Kao takva, ona je bila savršeno ogledalo domaćeg književnog života, ali sa književnošću i sa smislom i vrednošću imala je malo veze.
Sasvim grubo, prošlost te nagrade deli se na tri perioda: vreme pre raspada Jugoslavije, devedesete i razdoblje od 2000. do danas. Prvi, jugoslovenski period bio je u dobroj meri „srpski“. Najkasnije od 1970. nadalje, a u osamdesetim godinama naročito, ta je nagrada bila jedna od najprobitačnijih platformi za širenje ideja „srpskog“ nacionalizma i revizionizma. Kulminaciju je to dostiglo 1989. dodelom nagrade Vojislavu Lubardi za roman „Vaznesenje“.
U devedesetima, pak, ta se nagrada kako-tako držala pristojno. Da bi se od 2000. naovamo sve raspalo u paramparčad. Neko bi rekao da je prvi njen dobitnik nagovestio zlu kob nagrade. Te 1954, za najbolji je proglašen roman Dobrice Ćosića „Koreni“. Iz konkurencije za nagradu ispala je iste godine „Prokleta avlija“ Ive Andrića. Je l da – pametnim ljudima moralo je već tada sve biti jasno.
Ruku na srce, nijedan period nije bio monolitan, pa bi se uz loše knjige našle i neke odlične, kao „Forsiranje romana reke“ Dubravke Ugrešić 1988. Ali, teško da je taj roman mogao popraviti utisak o nagradi. Pre njega, 1986, nagradu je poneo, recimo, prilično loš „Testament“ Vidosava Stevanovića. Ali, nećemo se ovde igrati nabrajanja i komentarisanja.
Kada se sve sabere i oduzme, većina dobrih domaćih pisaca dobila je nagradu, ali uglavnom za svoje slabije, ako ne i najslabije romane: od Borislava Pekića pa do Davida Albaharija i Svetislava Basare. Što se tiče nedavne prošlosti nagrade, ona zbunjuje i više nego prethodni promašaji žirija. Koliko god da su grešili, svi članovi žirija donedavno ipak su uspevali da nagradu dodele knjizi koja je roman. Prošle i pretprošle godine, nagradu za najbolji roman ponele su knjige koje očigledno nisu romani.
Nagrade iz 2021. i 2022. ipak nisu najveće pogreške, iako nisu romani za te knjige bi se moglo reći da imaju neku vrednost. Ali dodela nagrade „Semolj zemlji“ Mira Vuksanovića 2005. je zaista čudo od pogreške, jer za taj tekst naprosto nije moguće utvrditi šta je.
Naravno, sve bi se ove primedbe mogle skloniti u stranu jednostavnom ogradom: nagrađene knjige bile su najbolje po mišljenju članova žirija. U nekom drugom sastavu žiri bi nagradio neke druge knjige. Dok god žiri može da brani svoju odluku, sve je na svom mestu. Evo, neka bude da je tako (iako stoji da su neke odluke zaista neobjašnjive i neodbranjive), i opet ostaje jedna važna primedba: nagrada se dodeljuje u skladu s pravilima koja su se s vremenom menjala u skladu s (političkim) prilikama, to jest promenama granica. Ali žiriji su preko tih pravila gazili bez oklevanja, pogotovo u trećem razdoblju nagrade.
Naravno, osnovno i najgluplje je (novo) pravilo da roman u konkurenciji mora biti napisan na srpskom jeziku. To se pravilo kršilo na razne načine (bilo prosrpske bilo projugoslovenske), što je i očekivano, jer u odnosu na hrvatski i bosanski, na primer, malo ko bi umeo da kaže šta je baš srpski jezik. Pa se događalo da pisci etnički Srbi koji pišu na hrvatskom (Simo Mraović, na primer) uđu u konkurenciju, dok pisci koji se nisu videli kao Srbi (Dubravka Ugrešić, na primer), iako su pisali u najmanju ruku na srpskohrvatskom, ispadaju iz nje.
A onda se događalo i da pisci koji nisu etnički Srbi i ne pišu na jeziku koji se ovde vidi kao srpski uđu u konkurenciju jer je neko njihov jezik nazvao srpskim, iako je očigledno da su jezici bili bosanski ili hrvatski (onoliko jasno koliko je to jasno i za sam srpski). Od proizvoljnosti u postavljanju jezika kao uslova za nagradu lako se stiglo do proizvoljnosti šta jeste a šta nije roman, odnosno da je sve roman.
Da ne bude da je sve bilo baš naopako, događalo se i da žiri smogne pameti i hrabrosti da nagradu dodeli zaista dobrim a neobičnim knjigama, kakva je, recimo, 2011. bila na momente blistava „Bernardijeva soba“ Slobodana Tišme.
Sve u svemu, Ninova nagrada bila je zahvaljujući svojim žirijima lišena i vrednosti i smisla, na način sličan na koji nema mnogo smisla sintagma „srpska književnost“: jer tu ima svega i svačega kao što i treba da bude u svakoj (pa makar i nacionalnoj) književnosti. Stvar je pak u tome što se od nagrada očekuje da u tom haosu utvrđuju nekakav red. Ninova nagrada nije ni prišla toj svojoj pretpostavljenoj svrsi, pa nema dobrih razloga da se sad rone suze zbog njenog mogućeg ukidanja.
(Može se to reći i ovako: način na koji su birane nagrađene knjige, kao i neke od tih knjiga i nagrađenih autora deo su uzročno posledičnog niza koji vodi pravo do Vučića. Ako Vučić gasi Nin i njegovu nagradu, onda za to nije kriv samo on, već deo krivice nose i sam Nin i sama nagrada.)
Ali evo, neka ja sve grešim, neka to jeste bila i ostala dobra nagrada, zar bi to bila prva dobra stvar koja je zgažena u Srbiji? Ovde su nestale monumentalne izdavačke kuće poput Nolita, u večni zaborav pali su izuzetni urednici poput Miloša Stambolića, redom su se gasili važni časopisi… I nikom ništa. Nije stvar u tome da li je ovoj sredini potrebna Ninova nagrada (jer nije). Stvar je u tome da ova sredina (više) ne mari za književnost (i kulturu, i kulturu) uopšte. Ninova nagrada nije postojala uprkos tome, ona je demonstrirala nizom svojih odluka upravo taj stav da je sve drugo važnije od književnosti (i kulture). Zato je sasvim u redu da zavesa sada konačno padne.
Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2022. (izvor: SEEcult)
Peščanik.net, 12.01.2024.
NINOVA NAGRADA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Dođeš mi, dođem ti - 26/04/2024
- Greška bi nas spasila - 23/04/2024
- Everyone keeps talking about Banjska - 20/04/2024
