Politika je u nedelju objavila rezultate velikog međunarodnog istraživanja o globalnom položaju žena. Istraživanje su zajednički sproveli Institut za žene, mir i bezbednost Univerziteta u Džordžtaunu i Institut za istraživanje mira u Oslu, a na osnovu tri glavna indikatora (inkluzija, pravda i sigurnost) u okviru kojih postoje potkategorije. Na osnovu tog istraživanja Srbija se našla na zavidnom 32. mestu, od 177 analiziranih država.
Ako je verovati autorki članka u Politici, Katarini Đorđević, po tom istraživanju „žene najlošije žive u Ukrajini, Azerbejdžanu i na teritoriji Kosova“, dok je situacija najbolja u Švajcarskoj, Švedskoj, Finskoj i na Islandu. Međutim, kada se pogledaju rezultati istraživanja objavljeni na sajtu Univerziteta u Džordžtaunu, dođe se do sledećih podataka. Azerbejdžan se nalazi na 97. mestu, Kosovo na 100. mestu, dok je Ukrajina na 117. mestu. Autorka je najverovatnije želela da izdvoji zemlje Evrope, po čemu ove tri države zaista imaju najlošija mesta, ali je izuzimanjem te napomene kreirala utisak da je život žena u ove tri države globalno najlošiji (jasno je da je motiv ovakvog navođenja politički).
Sagovornica Katarine Đorđević, Milana Rikanović, direktorka agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), navela je da je Srbija visoko pozicionirana pre svega zahvaljujući visokoj političkoj participaciji žena. Rikanović je takođe navela:
„Stanje je lošije kada posmatramo druge oblasti života. Žene su manje zaposlene, manje plaćene od muškaraca za isti posao i uglavnom čine većinsku radnu snagu u slabije plaćenim profesijama, kao što su prosveta, zdravstvo, državna administracija i sfera socijalnog rada. Prisutna je diskriminacija kada je reč o napredovanju na poslu, a materinstvo i porodiljsko odsustvo za većinu žena znači pravljenje pauze u karijeri… Podaci govore da žene svaki dan provode dva i po sata više u neplaćenim kućnim poslovima nego muškarci, koji se uglavnom bave razvoženjem dece u školu i na vannastavne aktivnosti i kućnim ljubimcima. Iako je u javnoj sferi deklarativno prisutna podrška rodnoj ravnopravnosti, čim zađete u privatnu i porodičnu sferu slika se bitno menja… Srbija je dobro pozicionirana i po kriterijumu obrazovanja, jer žene češće upisuju i završavaju fakultete. Međutim, one uglavnom upisuju fakultete na kojima se školuju za manje plaćena zanimanja. S obzirom na to da imaju niže plate, imaju i manje penzije, zbog čega su u većem riziku od siromaštva. Kada je reč o Romkinjama, migrantkinjama, ženama sa invaliditetom i onima koje žive na selu, može se reći da je njihov položaj sve gori.“
Da li je onda 32. mesto zaista zasluženo? U privatnoj sferi podrška rodnoj ravnopravnosti i ne postoji, a višestruko diskriminisane žene imaju gori položaj nego što su imale ranije.
Svetski ekonomski forum je juna meseca takođe objavio izveštaj o globalnom stanju rodne ravnopravnosti. Od 146 analiziranih država, Srbija se našla na 38. mestu. Taj izveštaj nudi i rangiranje država po pojedinačnim indikatorima koji su uzeti u obzir. Po stepenu obrazovanja, Srbija se nalazi na 37. mestu, po ekonomskim mogućnostima i participaciji, Srbija je na 69. mestu, po političkoj osnaženosti na 32. mestu, po zdravlju na 79. mestu. Slični problemi kao oni koje navodi Rikanović guraju Srbiju na niža mesta. Po obrazovanju visoko mesto, ali kada se to uporedi sa mestom po ekonomskim mogućnostima i participaciji jasno je da obrazovni status žena ne doprinosi njihovim mogućnostima.
I opet, po političkoj osnaženosti – visoko 32. mesto. Politička participacija jeste važna, ali politička participacija čije je jedino dostignuće ona sama, ne znači ništa. Tačno je da Republika Srbija na najvažnijoj političkoj funkciji u državi, predsednice Vlade, ima ženu, guvernerka Narodne banke Srbije je žena, imamo i više od trećine poslanica u Narodnoj skupštini.1 To očigledno nije doprinelo poboljšanju položaja žena, već samo služi prikrivanju stanja stvari. Kao u onom vicu, polovina jede meso, polovina jede kupus, dakle svi jedu sarme, samo što je ovde procenat onih koji jedu meso daleko manji od procenta onih koji jedu kupus, a na kraju ipak ispadne da svi jedu sarme.
Najbolji pokazatelj koliko je položaj žena političkim činiocima nebitan vidi se po predizbornoj kampanji. Ženama se nude zastarele floskule o tome kako su one „stub porodice“, kako su one „organizovanije, doslednije i odgovornije“. To su im ponudili predsednik SNS-a Miloš Vučević kao i kandidat liste SPS, JS i ZS za gradonačelnika Beograda Toma Fila. Ali najbolji pokazatelj beskorisnosti jednostavne političke reprezentacije je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Ona po ponašanju, stavovima i načinu iznošenja stavova u potpunosti podražava svog „šefa“, kako voli da naziva aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Od trenutka kad je Brnabić došla na najodgovorniju političku poziciju u državi, malo toga se promenilo u položaju žena. Femicid i dalje predstavlja ozbiljan problem našeg društva na čijem rešavanju se ne radi. Do danas je u Srbiji u toku ove godine u partnerskom nasilju ubijeno 27 žena. Ne postoji registar nasilnika, ne postoji ni zvaničan broj žrtava, jer se sve svodi na rad nevladinih organizacija koje broj žrtava prikupljaju na osnovu medijskih napisa. Oba izveštaja o globalnom stepenu rodne ravnopravnosti za Srbiju navode loš materijalni položaj žena (što se uvećava za višestruko diskriminisane žene). Da ne pominjemo fantomske organizacije koje su korišćene kako bi se iz budžeta Republike Srbije ukrale pare namenjene mladima, porodicama i ženama.
Trenutni predizborni ciklus ne donosi ništa novo za žene u Srbiji. Vladajuće stranke se drže proverenih ispraznih hvalospeva (i mamografa koji ostaju neiskorišćeni), stranke desnice tradicionalno se drže tradicije, a stranke okupljene oko izborne liste „Srbija protiv nasilja“ se, razumljivo, drže dominantnih tema. Kod njih ipak ima nekih naznaka da politička reprezentacija žena ne bi bila beskorisna (aktivnosti poslanica u Narodnoj skupštini ukazuju na to). I pored toga, stiče se utisak da su žene i pitanja rodne ravnopravnosti i ove izborne zime tek na 32. mestu.
Peščanik.net, 24.11.2023.
FEMINIZAM
