Svijet Edwarda Saida
Njegova specifična kritika orijentalizma ne može se izolirati od općeg napada na etablirane institucije i protokole proizvodnje znanja koji su pratili masovne pokrete 1960-ih i 1970-ih na globalnoj razini.
Trans i Marks
Počela je Nedelja Ponosa u Beogradu – Sve dok deluju u kapitalizmu transrodne osobe kretaće se u pravcu atomizovane borbe s jedne i stvaranja svog modela civilnog društva s druge strane.
Nasilna logika humanitarizma
„Ideja da možemo da se bavimo pravima žena širom sveta koristeći vojnu silu nije racionalna.“ Ta rečenica predsednika Bidena obelodanila je paradoks humanitarne intervencije.
Moć partije
Komunistička partija Kine osnovana je pre 100 godina, kada se 13 predstavnika 6 različitih grupa za tumačenje marksizma srelo u Šangaju. Ali tog dana nije potpuno određena budućnost moderne Kine.
Bogataši u svemiru
Imperijalistička koncepcija vlasništva preobražava svemir u „praznu granicu“ na koju neki pojedinci mogu da projektuju političke snove, bilo da je reč o izvlačenju sirovina ili o kolonijama.
Šta se ne uči u izraelskim školama
Za razliku od jevrejskih učenika koji uče književnost cionističkog pokreta koja slavi osnivanje Izraela 1948, palestinski učenici ne čitaju palestinske klasike koji se uče širom arapskog sveta.
Marxova krtica
Intervju: o novoj knjizi „Posljedice kapitalizma: proizvodnja nezadovoljstva i otpora“, pohvala Bidena, o angažiranim intelektualcima, klimi, rasi, imigraciji i mogućoj revoluciji.
Smrt je majstor iz Njemačke
Godine 1970. bacio se u Seinu s Pont Mirabeau, mosta koji je u svojoj pjesmi u osvit Prvog svjetskog rata ovjekovječio Apollinaire. Sa smrću Paula Celana kao da se utopio i čitav modernizam.
Zašto je privatnost važna
Zamisli da za tvoj život postoji jedan ključ. Da li je pametno umnožavati ga i deliti nepoznatim ljudima? Verovatno ne. Zašto onda daješ svoje lične podatke praktično svakom ko ih zatraži?
Politička ekonomija na latinskoamerički način
Južnoamerička duga tradicija preispitivanja klasične političke ekonomije pomaže nam da drugačije promišljamo odnos tržišta i morala.
Feminizam u lockdownu
Mnoge usluge više nisu sigurne dok su druge, uslijed neplaćenih dopusta, smanjenja satnica ili nezaposlenosti ukućana, postale preskupe. Sada, kao i uvijek, na ženi je da preuzme višak dužnosti.
Zemlja meda – fikcija i stvarnost na Balkanu
Film Honeyland nam pokazuje da Balkan – kao mjesto konvergencije, miješanja, jezičnih kontakata i kulturnog bogatstva – još uvijek postoji.
Kriza demokratije i magijsko mišljenje
Optužbe za veštičarenje u posleratnoj Nemačkoj se na složene načine ukrštaju sa procesom denacifikacije. Izgleda da magijsko mišljenje u Americi nema funkciju sigurnosnog ventila…
Propovjednik laži
Zaboravljena studija iz 1949. nam nudi potresne uvide u Trumpa i trumpizam kao posljedice socijalnog, ekonomskog i političkog poretka koji proizvodi ljudske potrebe koje ne može zadovoljiti.
Anđeo istorije
Direrovi jahači apokalipse usred naše moderne kuge podsećaju nas da je apokaliptičko raspoloženje živo i danas. Čak i najtrezveniji među nama prethodnih meseci bavili su mislima o kraju sveta.
Demokratija za gubitnike
Osporavanje izbornih rezultata je standardna strategija autoritarnih populista. Time se potkopava jedna od najvažnijih funkcija izbornog procesa – prevladavanje neslaganja bez primene sile.
Treba da se plašimo, ali ne demonstranata
Demonstranti odbijaju status kvo – lakoću s kojom policajci oduzimaju crne živote – ali nije jasno šta bi otuda moglo proisteći. To ne znaju oni, a ne zna ni naš predsednik.
Radikalna jednakost životâ
Autorka govori o novoj knjizi „Snaga nenasilja“: Divno je biti miroljubiv, ali to nije osnova nenasilja. Gnev zbog nepravde oko nas je opravdan. Pod ovim režimom sam svakog dana besna zbog nečega.
Suočavanje sa prošlošću i demokratija
Razlog za pobedu AfD-a u bivšem DDR-u pre je nesrećno nasleđe ujedinjenja nego loše sprovedena denacifikacija. Isto važi i za vezu između Trampa i suočavanja sa ropstvom u SAD.
Budućnost političke filozofije
U poslednjih 50 godina anglofonom političkom filozofijom je dominirao liberalni egalitarizam Džona Rolsa. Da li današnja kriza liberalizma znači da je njegove ideje pregazilo vreme?
Ropstvo i menadžment
Moderni narativi kapitalizma tvrde da ogromna bogatstva nekoliko kompanija popravljaju živote mnogih ljudi. Istorija robovlasničkog kapitalizma nas upozorava da to ne uzimamo zdravo za gotovo.
Hana Arent i Marks
Suština Arentinog neslaganja sa Marksom tiče se većeg značaja koji ona pripisuje političkim u odnosu na socijalna prava. Ova teza je najdetaljnije razvijena u njenoj knjizi O revoluciji (1963).
Birati nadu
Noam Chomsky govori o socijalizmu, anarhizmu i borbi za napredniji politički sistem u SAD: Uvek nam se čini da je naše doba presudno, da baš sada nastupa istorijska prekretnica.
Ekonomija posle neoliberalizma
Naš cilj nije samo ponuda preporuka za različite politike, već i nova vizija ekonomske politike koja će biti alternativa tržišnom fundamentalizmu sa kojim se ekonomija danas neopravdano poistovećuje.
Da li je arhitektura bila bolja u vreme socijalizma?
Jugoslavija nudi osvežavajući pogled u socijalističku prošlost. Od svih komunističkih zemalja, razmak između tipičnih i izvanrednih građevina možda je najmanji bio u Jugoslaviji.
Kako misliti o imperiji
Kolonijalizam je premeštao ljude da bi imao radnu snagu za rudnike i plantaže. Novom sistemu potrebno je da ljudi ostanu gde jesu, a da se novac kreće – zato je nova formula slobodni kapital, zarobljena radna snaga.
Kad kažem liberalizam…
Neki smatraju da je liberalizam potekao iz hrišćanstva, drugi da vodi poreklo iz borbe protiv hrišćanstva. Neki smatraju da su u njegovom središtu individualna prava, a drugi podrazumevaju državu blagostanja.
Korporacije i javno dobro
Najvažniji razlog za promenu poslovnog prava je reafirmacija jednostavne činjenice da su korporacije stvorene političkom voljom javnosti. Korporativna moć ne sme nadjačati moć naroda (namerno koristim tu reč).
Demokratija kao navika
„Nakon decenija trijumfa“, zaključuje Ekonomist, „demokratija gubi bitke“, mada zapadne „zrele demokratije nisu u ozbiljnoj opasnosti“. Po ovom stanovištu, vesti o smrti američke demokratije su preterane.
Razlaganje demokratije
Već je postalo kliše reći da su problemi uvek ili premali ili preveliki: jednom kada postanu autentično egzistencijalni, dakle kada počnu da se tiču opstanka ljudske vrste, demokratija se na neki način parališe.
Tržišna policija
Država garantuje tržišne odnose i svojinska prava, pri čemu pokazuje nezgodnu težnju ka socijalnoj pravdi i ekonomskom planiranju. Zato je bolje da mesto moći bude skriveno od politike, kao u lavirintima Brisela.
Izbor nasilja
Ponekad su postupci koje većina smatra opravdanima zapravo gnusni. Zajednice nekada nanose ozbiljnu nepravdu verujući da su u pravu. Pretpostavimo da živite u takvom društvu. Kako to da znate?
