Neprelazna vlada
Srbiji je potrebna vlada koju Vučić, ali ni bilo ko drugi, neće moći da izigra i zloupotrebi, i koja će uspešno obaviti svoj glavni, praktično jedini zadatak – da pripremi nove izbore.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.
Nacionalne vrednosti i društveni razvoj
U Srbiji politika oduvek više brine o tome kolika je, a ne kakva je država. Ista odlika usmerava ekonomiju: rast se generiše ulaganjima u mašine, a mnogo manje u ljudske potencijale.
Paljenje Rajhstaga i druge basne
Vučić nije okupirao samo institucije, on je okupirao i ulicu. U takvoj situaciji, guranje političkih stranaka na marginu (građanskih) protesta može da izazove kontraefekte.
„Kad je teško – Čović“
Kako čovek koji godinama pokazuje animozitet prema KK Partizan može da bude predsednik Košarkaškog saveza Srbije? Nema sumnje da će biti izabran. Protiv su samo delegati bliski Partizanu.
Spiskom na spisak
Svačiji rad treba da bude podvrgnut javnoj kritici, ali mislim da su spiskovi „stranih plaćenika“ i zahtevi da se svi izjasne o nečemu o čemu u principu pojma nemaju, vrlo loše ideje.
Monolog o dijalogu
Razgovor o litijumu vodi se preko nišana, uz malo tolerancije i mnogo uvreda suprotne strane. O prepucavanju netačnim informacijama i manipulaciji podacima da i ne govorimo.
Hajka na Željka
Od svog povratka Obradović je nastojao da se strasti u srpskoj košarci smire, ponašanje upristoji i odnosi normalizuju, ali su ti pokušaji bili praćeni ciničnim komentarima i ruganjem.
Kako je upropašćen RTB Bor
Sve dok je Vučić zaslužan za svaku novootvorenu fabričicu, to znači da je industrija ovde na niskim granama. To pokazuju i podaci. Sudeći po njima, industrija u Srbiji – taljiga.
Diskretni heroji
Svuda okolo bukti rat, samo u Srbiji mir, stabilnost, napredak. Tako Aleksandar Vučić zamišlja budućnost, tačnije takvu budućnost u predizbornoj kampanji obećava građanima Srbije.
Od Zapadne Morave do Istočne reke
Čačanske velmože su trošile 150.000 dinara dnevno po kafanama, ali je agencija koja je za kafane vodila knjige – odletela u vazduh. Takve poduhvate prikriva patriotska galama iz Njujorka.
Putinovo „paljenje Rajhstaga“ i Vučićevo pumpanje srpstva
Da će Putin za teroristički napad okriviti Zapad i, pre svega, Ukrajinu, videlo se više po srpskim nego po ruskim medijima.
Pretnja mirom: Srbi, Rusi i Kant
Rusofili zapravo ne vole Ruse nego vole Rusiju. I to ne Rusiju kao zemlju, geografski pojam, već kao politički režim koji karakteriše neograničena vlast jednog čoveka.
Željko Obradović, državni neprijatelj
Od kada se vratio u Srbiju i srpsku košarku, protiv Obradovića se vodi pravi mali specijalni rat. Nižu se pokušaji da se taj čovek istera ako ne iz Srbije, a ono makar iz srpske košarke.
Asanž i Navaljni
Razlika između Zapada i Putina je kao između Džulijana Asanža i Alekseja Navaljnog. Asanž je živ, a Navaljni je mrtav. Dakle, razlika između Zapada i Putina je kao između života i smrti.
Vučić, Putinov saveznik
Kako će ubistvo Navaljnog uticati na zbivanja u Rusiji i Evropi, pa i celom svetu, tek ćemo videti. Jedno je sigurno: „status“ Aleksandra Vučića određuje status Srbije.
Kad Vučić kupuje luku
Ni seljaku koji svakog dana prodaje krompir na pijaci ne pada na pamet da kupi pijacu. Niti transportnom preduzeću da kupi prugu ili autoput. Zašto onda Vučić misli da treba da kupi luku?
Dva minuta druže
Za dve nedelje, 31. januara, zastariće ključni dokaz o saobraćajnoj nesreći na autoputu između Niša i Leskovca, na naplatnoj rampi kod sela Doljevac, u kojoj je poginula Stanika Gligorijević.
Politički protivnik kao smrtni neprijatelj
Tretirati političkog protivnika kao smrtnog neprijatelja protiv koga su dozvoljena sva sredstva nije novost u srpskoj istoriji. Krajem 19. veka radikali su izvršili pravi pogrom nad liberalima.
Podržite svog rukovodioca
Komunalnim preduzećima kruže papiri u kojima pretpostavljeni traže od svojih potčinjenih da potpišu da će glasati za Vučića. Zahtev je spakovan kao izjava lojalnosti rukovodiocu.
Odavde do večnosti
Upravo se ovih dana vidi značaj ideje ujedinjene Evrope, u čijem korenu leži liberalna, prosvetiteljska, racionalistička filozofija. To je ideja svetskog mirovnog projekta.
Opozicija = izdaja
Mora da je ministar Siniša Mali očajan što ne može da prepiše iranski recept pa da izdajnike, ako ne baš lično a onda uz pomoć nekog podobnog sudije, pošalje u zatvor.
Srpske azijsko-afričke perspektive
Zalažemo se za mir, ali ćemo proizvoditi još više oružja, idemo u Evropsku uniju, ali je budućnost Srbije u Aziji i Africi. To su, u suštini, glavne poruke koje je iz Pekinga uputio Vučić.
Lanci, trgovinski i ostali
Afera „parizer“ zapravo je samo još jedna podvala budući da će „narod“ tu „bolju cenu“ papreno platiti. U stvari, već je plaća pošto vlast ovim potezom zapravo gasi požar koji je sama izazvala.
Kako je parizer pojeo Vučića
Kineska poslovica kaže: „Što siromašniji narod, to veće pagode“. U slučaju Srbije to su fudbalski stadioni. Uostalom, Srbija je ipak u Evropi te su nam bliži rimski imperatori.
BRIKS u Srbiji
Prošlonedeljni samit BRIKS-a u Johanesburgu iskorišćen je u beogradskim režimskim medijima za još jednu kampanju u korist ove organizacije, sa sve zalaganjem da i Srbija postane njen član.
Varvari na vratima
Aleksandar Vučić ne razume zapadnu civilizaciju. Zato je i ne voli, mada to nije bitno. Podnosi je kao što je Miloš Obrenović podnosio turski jaram, pokušavajući da prevari Brisel kao „kodža“ Stambol.
Muke s Jugoslovenima
Slobodan Antonić je nedavno neprijatelje svega srpskog, a pogotovo identiteta razotkrio u – Jugoslovenima. Popisao ih je i zaključio da vladaju kulturom i medijima u Srbiji.
Za(š)to nema rasta
Srpskoj ekonomiji ne cvetaju ruže, osim eventualno šipka. Nije dovoljno da država investira, neophodno je da država ne bude partijska, nego pravna i da privreda ne bude zarobljena, nego slobodna.
Srbija, bliža BRIKSelu nego Briselu
Sve ono što se nudi na drugim stranama sveta, pre svega na političkom ali i geografskom istoku, mnogo je gora alternativa. Tačnije, to je ono što već imamo, srećom u nešto blažoj formi.
Malina i država
Videći da tu ima para, a i glasova, aktuelna vlast je poslednjih desetak godina počela da se intenzivno upliće na tržište. Država sad preti „kontrolom tokova novca i porekla maline“.
Francuska: Koreni gneva
Ekonomista i nobelovac Žan Tirol vidi nezaposlenost kao jedan od najvećih društvenih problema Francuske. On ističe komplikovano radno pravo, uglavnom motivisano očuvanjem radnih mesta.
Napredak
Pre pola veka nije bilo privrednih sloboda. Danas je privredni sistem uglavnom usklađen sa razvijenim zapadnim društvima, ali Srbija suštinski i dalje pati od istih boljki.
