Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Kurcšlus

Ima li Srbija ministra energetike? Ima – odgovarate vi automatski. I ja sam mislio da ima, ali sam morao da proverim u premijerovom ekspozeu. Stvarno ima. I jeste, to je Aleksandar Antić, SPS.

Prvoslav i Vladimir

Industrijski pioniri Srbije: Prvoslav Raković je utemeljitelj i dugogodišnji direktor fabrike automobila „Crvena zastava“ u Kragujevcu, a Vladimir Jasić je isto to, samo za „Elektronsku industriju“ u Nišu.

Rusko ogledalo

Možda Dačić i ne zaslužuje toliko pažnje. Ali Rusija zaslužuje. „Ne daj Bože da Srbija bira između Rusije i EU… Jasno je da bi Srbi uvek izabrali Rusiju“, kaže ministar spoljnih poslova.

Đubre

Konferenciju za novinare povodom okončanja 6. revizije sporazuma sa MMF-om premijer je iskoristio da pomene nekoliko velikih državnih preduzeća. „Nasledili smo đubre“, rekao je premijer.

Lider na repu

Prema procenama Svetske banke Srbija će ove godine ostvariti rast od 2,5%. U regionu je iza nje samo Makedonija, a ispred Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo (sa rastom od 3,6%).

Trampa

Da li bi Donald Tramp kao predsednik SAD mogao da donese odluku o, na primer, minimalnoj ceni rada u Americi, kao što je to pre neki dan uradio premijer Vučić u Srbiji? Naravno da ne bi.