Južni tok – Otrežnjenje kao osveženje
Blog Mijata Lakićevića – Ni ovo otrežnjenje, kao i svako drugo, nije prijatno, ali je dugoročno korisno. Bolje rečeno – može da bude korisno, ako Srbija bude umela da se postavi na pravi način.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.
B2B: Bogićević i Bajatović, kao metafore
Bogićević je uzimao kredite – Bajatović još više. Bogićević je bio u sprezi sa političarima – Bajatović još više. Bogićević ne vraća kredite – Bajatović još više.
Ekonomija i estetika
Branislav Dimitrijević zamišlja dve (naučno) fantastične slike: jedna je slobodno tržište, druga – besklasno društvo. I prosto ne može da se odluči koja mu je lepša.
Od euforije do furije
Novi magazin – Srbija i MMF će zaključiti sporazum. To će u vladajućim krugovima biti dočekano kao velika pobeda, tj. kao znak da zaista mislimo da sprovedemo reforme. Srbija je, međutim, i do sada rado puštala takve signale.
Bez tržišta nema ništa
Nisam napisao, kao što tvrdi, moj stari oponent, da je beogradski Sajam knjiga „paradigma poželjnog tržišta“, šta god to značilo, niti se takav zaključak može izvesti iz mog teksta.
Čvorovići u besnom galopu
Poslovnu klimu ne odr(a)žava predsednik države nego državni činovnik, ona se ne može osetiti u vladi nego u opštini, nju ne otelovljuju premijer ni njegovi ministri nego šalterski službenici.
Ilija Čvorović ponovo jaše
Vd direktora Poreske uprave Srbije i njegov savetnik, obojica do skoro na službi u policiji (agentura BIA), optužili su, javno naravno, grupu ljudi za krađu i špijunažu. Bez ijednog jedinog dokaza.
Šest milijardi
Novi magazin – Prema studiji Svetske banke Doing Business, koja meri lakoću poslovanja u pojedinim zemljama, Srbija je zabeležila pad od čak 14 mesta. Sa 77. pala je na 91. poziciju. I – najgora je u regionu.
Junak našeg doba
Vest da je sudija Vladimir Vučinić oslobođen optužbe nije izazvala veću pažnju. Mnogo veću pozornost on je na sebe privukao prošle godine kada je vratio pasoš Miroslavu Miškoviću.
Knjiga, tržište i država
Upravo je liberalizacija opštih društvenih prilika, pa i tržišta knjige, tj. komercijalizacija kako se to pogrdno zove, omogućila da svake godine broj izlagača na sajmu raste. To pokazuju podaci iz poslednjih desetak godina.
Rebalans budžeta 2014.
Blog Mijata Lakićevića – Popravljanju makroekonomske „krvne slike“ Srbije najviše je doprineo Zavod za statistiku koji je nedavno prešao na novu metodologiju obračuna BDP-a.
Srpski liberali
Blog Mijata Lakićevića – Bio je to relativno širok pokret koji je zahvatao političku, privrednu i društvenu elitu. Taj liberalni deo srpske elite bio je počišćen sa javne scene početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Snage reda i zakona ili haosa i bezumlja
Temeljni zadatak države je da čuva sigurnost svojih građana. A i tuđih, kada u našu državu dođu. Kad se to ima u vidu, kazna izrečena Srbiji i nije tako oštra.
Rebalans razočaranja
Blog Mijata Lakićevića – Dokle će građani Srbije od drugih, a ne od zvaničnih organa svoje države, saznavati šta se dešava u njihovoj zemlji? Tako je, recimo, bilo u „aferi aflatoksin“, a najnoviji primer je rebalans ovogodišnjeg budžeta.
Concessions to the trap
Serbia’s budget deficit this year will amount to around 3 billion euros. Serbian government debt rose to 70% of GDP (the law stipulates that it mustn’t exceed 45% of GDP).
Ustupcima u stupicu
Državni deficit Srbije iznosiće ove godine oko tri milijarde evra. Državni dug Srbije penje se na 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (zakonom je propisano da državni dug ne sme biti veći od 45 odsto BDP-a).
Srbija u nepristojnom položaju
Od ukupno blizu 18 milijardi evra direktnih stranih investicija, koliko je stiglo u Srbiju za poslednjih desetak godina, iz Rusije je došlo 650 miliona evra, odnosno oko 3,5 odsto.
Državni posao
I studentski zahtevi se svode na zahtev da što manje da rade, da mogu što duže da studiraju, a sve o tuđem trošku. A onda ih čika Vučić pomiluje po glavi i da bonu da ne plaču.
Sad nam sija recesija
Srbija će ovu godinu završiti sa padom BDP-a od 1%. Polovina tog pada je posledica poplava, a ostalo je u vezi sa sa lošim privrednim ambijentom bez koga nema ekonomskog razvoja.
Zarobljeni (B)Um
Država za visoko obrazovanje izdvaja 2%, a za nauku oko 0,3 odsto BDP-a. To je zaista malo. Ali niko ne postavlja pitanje šta Srbija dobija nazad za te pare. Odgovor je – još manje.
TV MERE
VIDEO i transkript, govore: Mijat Lakićević, Dimitrije Boarov i Miša Brkić.
Vučić i (agro)tajkuni
Postoje dobri i loši tajkuni, postoje moji i oni koji nisu moji tajkuni, prijateljski i neprijateljski. Oni prvi su sposobni privrednici, a za one druge me baš briga. Tako rezonuje premijer Vučić.
Tri godine kako žito klasa, od reformi ni traga ni glasa
Blog Mijata Lakićevića – Ne samo da su direktne strane investicije niske, nego se kupci državnih obveznica povlače i „beže u evro“, zbog čega raste kurs dinara.
Majdan
Blog Mijata Lakićevića – Vučić, ma koliko mu posle Kine to delovalo kao trice i kučine, treba da ode u Majdanpek i počisti ono što su njegovi tamo napravili. Za ekonomski razvoj i opštu dobrobit Srbije to je važnije.
Podsetnik
Novi magazin – Niko ne sme da podseti Putina da su Mirjana Marković i Marko Milošević u Rusiji našli utočište i da se nalaze pod zaštitom ruske države. Rusija i ne pomišlja da ih izruči Srbiji, iako su osumnjičeni za teška krivična dela.
Tražim pomilovanje
Blog Mijata Lakićevića – Vučić zna da njegovo biračko telo njemu nije ni dalo podršku za reforme, nego da hapsi, preti i, uopšte, trenira strogoću, ali da „u sistemu“ ništa suštinski ne menja.
Sto dana, 100 godina
Blog Mijata Lakićevića – Ruski pritisak na Srbiju sve više raste, sve veći broj pojedinaca, firmi i organizacija je na ruskom platnom spisku i s njima se neće biti lako izboriti.
Spasavanje svetog „Smedereva“
Zagovarati opstanak „poslovnog entiteta“ koji pravi gubitak potpuno je suprotno ekonomskoj logici. I to ne nekoj visokoparnoj logici, nego običnom zdravorazumskom razmišljanju kojeg se drži i svaki dobar domaćin.
Agrobiznis i njegove žrtve
Blog Mijata Lakićevića – Najviše se prašine podiglo oko zakupa 2.000 hektara državne zemlje koje su do sada obrađivali tamošnji seljaci. Zbog ugovora sa Emiraćanima oni su sad ostali bez te zemlje.
Neka visi… Ješić
Najveću pažnju javnosti Ješić je privukao kad je ukazao na problem sa aflatoksinom u mleku. Navukao je tada na sebe bes vladajuće SNS. Niz stvari koje je uradio na opšte dobro Ješiću nisu doneli neki značajniji uticaj ni u njegovoj DS.
Sacrificing the chess pawn
There are those who claim that this is all part of a political play – to sacrifice not so politically important Krstic on “an altar of painful reforms” in order to preserve intact and integral Vucic.
Žrtva pešaka
Blog Mijata Lakićevića – Da li se Krstić (samo)žrtvovao, ili je žrtvovan zarad reformi, ili je samo još jedna žrtva antireformske politike.
