Srđan Milošević

Potrebno je podsećati da je na taj dan, zahvaljujući zajedničkom naporu članova antihitlerovske koalicije, okončano najveće krvoproliće, čiji je pokretač bilo rasističko divljaštvo i ništa manje divljački nacionalizam.

Povodom 102 godine od rođenja Ive Lole Ribara, glumci Reflektor teatra su u KC Parobrod Ivinim rečima govorili o pravdi, dužnosti, odgovornosti, antifašizmu i slobodi.

Kada se kaže da jedne etničke grupe ima viška a druge manjka, započinje politika koja svoj ishod ima u raznim neravnopravnostima, okončavajući se ponekad, ali sasvim zakonomerno, i u genocidu.

Iako najmanje važna od primedbi, u medijima se kao jedna od centralnih kristalisala ona koja ukazuje na to da se u decembarskoj (pilot) epizodi čula uzrečica “bre”.

Kao hrišćani se moramo voleti, kao ljudska bića – bilo bi takođe očekivano, ali kao Srbi i Hrvati – ne moramo. To zapravo podrazumeva da jedni druge privilegujemo oslobađanjem od opšteg etičkog imperativa.

Povodom pominjanja serijskog nedela Ravna Gora u mom poslednjem tekstu, oglasio se sam Bajić, privatnim pismom, koje u celosti objavljujem iz dva razloga.

Po banalnosti se ističe momenat kada Nemanjina žena pita porodicu zašto jedu prstima. Sluga prinosi viljuške i – voila! – jedna od medveđe suptilnih poenti je načinjena.

Činjenica da su kozaci prikazani kao organizovana grupa na ivici pa i s one strane zakona, odnekud je protumačena kao tendenciozna uvreda na račun Rusa i Rusije.

Za sudsku presudu važi pretpostavka istinitosti, pa bi za tvrdnju da se u Srebrenici dogodio genocid bilo dovoljno reći da je tako presudio sud u Hagu.

Osvrnućemo se na dve slike: iz nemačkog Bundestaga i iz naše skupštine.

Nedavno je Kusturica održao u Ženevi predavanje, čiji je organizator bila Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, naslovljeno „Multikulturalizam danas – da li zaista postoji“.

Povremeno zazivanje monarhije rezultat je kolopleta različitih motiva, od kojih nijedan nema veze sa bilo čime razumnim i časnim: Srbi imaju svoju dinastiju, a Hrvati, Albanci, Bugari i ini nemaju (u-ta-ta)…

Unazad nekoliko dana razvila se debata, koju je kritičkim osvrtom na udžbenik istorije autora Radoša Ljušića pokrenuo Aleksandar Miletić.

Kalkulacija ministra inostranih poslova se neće isplatiti, ostajući puka ilustracija osobine poznate kao ulizištvo.

Moj saputnik je imao velikog dvoglavog orla na majici. Toliko se u heraldiku razumem: bio je to „njin“, albanski dvoglavi orao.

Iako je izvesno da je crkva neće kanonizovati, satisfakcija neće izostati: umesto svetačkog oreola premijerku će krasiti, kada ubrzo ode sa te funkcije, lukrativna stavka u CV-ju da je bila na važnoj funkciji.

Suštinu uništavajuće ideološke formule koja prati ovo društvo od sloma socijalizma najbolje je izrazio ministar rada Đorđević kada je pozvao radnike koji su u štrajku „da pokažu malo ljubavi za Srbiju“.